Borci za zaštitu životne sredine protiv korporativne eksploatacije u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini, građani se okupljaju u borbi protiv industrijskih projekata koji ugrožavaju njihovu životnu sredinu. Ovaj pokret okuplja ljude u sve većem broju širom države sa ciljem pružanja otpora ekstrakciji minerala. Međunarodne korporacije, zainteresovane za minerale neophodne za globalnu “zelenu tranziciju”, predvode projekte u Bosni i Hercegovini, dajući prednost profitu u odnosu na…


U Bosni i Hercegovini, građani se okupljaju u borbi protiv industrijskih projekata koji ugrožavaju njihovu životnu sredinu. Ovaj pokret okuplja ljude u sve većem broju širom države sa ciljem pružanja otpora ekstrakciji minerala.

Međunarodne korporacije, zainteresovane za minerale neophodne za globalnu “zelenu tranziciju”, predvode projekte u Bosni i Hercegovini, dajući prednost profitu u odnosu na brigu o životnoj sredini. Ključ za razvoj događaja je saradnja između bosanskih političara i predstavnika korporacija, koji se zalažu za interese ovih kompanija.

Usred ovih izazova, ekološka pretnja ujedinjuje različite grupe, prevazilazeći ranije podele. Na primer, zagađenje u zajedničkim plovnim putevima podstiče saradnju van etničkih i entitetskih granica.

Lokalni aktivista Zoran Poljašević ističe: „Nismo u ratu, ali deluje kao da jesmo. Moramo se organizovati da bi se suprotstavili“.

Opasnost za životnu sredinu se proteže dalje od puke ekološke štete; predstavlja ozbiljnu pretnju po javno zdravlje i biodiverzitet. Nekontrolisana industrijalizacija je već dovela do nepovratne štete po šume, vodene puteve i zajednice, pogoršavajući postojeće probleme zagađenja vazduha i vode.

Međunarodne rudarske kompanije ciljaju na bosanske regije bogate mineralima, eksploatišući resurse na račun lokalnih zajednica. U Republici Srpskoj, kompanije poput Lykos Balkan Metals se bave istraživanjem minerala bez adekvatnih konsultacija sa likalnim stanovništvom. Slično, poslovanje Adriatic Metalsa u blizini Vareša dovelo je do kontaminacije vode, ugrožavajući nizvodne zajednice poput Kaknja.

Uprkos obećanjima o ekonomskom razvoju, ovi projekti često donose minimalnu korist lokalnom stanovništvu dok nanose dugoročnu štetu životnoj sredini. Štaviše, saučesništvo domaćih političara i međunarodnih posrednika održava ciklus eksploatacije.

Zato je važno okupljanje građana sa ciljem zaštite prirodnog nasleđa Bosne i suočavanja sa sistemskom korupcijom. Suprotstavljajući se uništavanju životne sredine, građani ne žele samo da zaštite svoju zemlju, već i da pruže otpor  nedemokratskoj praksi i da daju prioritet javnom blagostanju nad korporativnim interesima.

Izvor: miningwatch.news