Izazov ekstrakcije
Evropska ekonomija visoke tehnologije zasniva se na sirovinama kao što su kobalt, platina, paladijum i zlato. Prisutni su u mnogim uredjajima, od mobilnih telefona do solarnih panela.
Ipak, ovi materijali se često kopaju van Evrope i na načine koji štete životnoj sredini.
Na primer, Kina snabdeva 97% magnezijuma u EU, koji se koristi u metalnim proizvodima koji moraju biti jaki, ali lagani, kao što su bicikli, merdevine i laptopovi. Kina je takođe izvor retkih zemalja koje se koriste u magnetima – suštinskoj komponenti električnih automobila i vetroturbina.
Jedno od rešenja za Evropu je da se recikliraju kritične sirovine sve dok se mogu izvući iz proizvoda koji se odlažu. Ali to je lakše reći nego učiniti.
Određeni materijali su prisutni u tako malim količinama da ih je teško ukloniti. Ili često procesi ne dozvoljavaju potpuno uklanjanje.
Naučnici pronalaze nove načine da pretvore gomile otpada u bukvalne rudnike zlata.
Geopolitički cilj
Osim što bi doneo beneficije za životnu sredinu, uspeh na ovom frontu bi ojačao geopolitičku poziciju EU tako što bi je učinio manje zavisnom od uvoznih sirovina koje takođe dolaze iz Rusije, Demokratske Republike Kongo i drugih zemalja.
„Evropi nedostaje mnogo plemenitih metala“, rekla je dr Elisabet Andres Garcia, menadžerka projekta u TECNALIA, privatnom centru za primenjeno istraživanje i tehnološki razvoj u San Sebastijanu, Španija. „Recikliranje je najbolji način da se spreči zavisnost Evrope od drugih zemalja .“
Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala je skok u ceni paladijuma, mekog srebrnobelog metala koji se uglavnom kopao u Rusiji i koristio u proizvodnji automobila, elektronskih komponenti, pa čak i zubnih plombi.
Kako bi osigurala da može zadržati pristup ovim materijalima, EU se fokusira na sopstvenu proizvodnju i istraživanje.
U martu 2023. Evropska komisija je putem nacrta zakona odlučila da poveća domaću proizvodnju osnovnih roba u EU. Nazvan Zakon o kritičnim sirovinama, predloženi zakon bi postavio ciljeve od najmanje 10% za ekstrakciju, 40% za preradu i 15% za reciklažu ovih supstanci u Evropi.
