Da li se rudno bogatstvo Bosne posmatra kao ekonomska prilika ili briga za životnu sredinu?

Strateški značaj Bosne i Hercegovine za Evropsku uniju leži u njenim obilnim rezervama minerala, koje se smatraju ključnim za tranziciju EU ka ekološki održivim praksama. Međutim, ovo bogatstvo resursa privuklo je međunarodne kompanije, čije aktivnosti eksploatacije izazivaju zabrinutost zbog njihovog uticaja na lokalno stanovništvo i životnu sredinu, naveo je Sead Husić. Husićev rad počinje dijalogom…


Strateški značaj Bosne i Hercegovine za Evropsku uniju leži u njenim obilnim rezervama minerala, koje se smatraju ključnim za tranziciju EU ka ekološki održivim praksama. Međutim, ovo bogatstvo resursa privuklo je međunarodne kompanije, čije aktivnosti eksploatacije izazivaju zabrinutost zbog njihovog uticaja na lokalno stanovništvo i životnu sredinu, naveo je Sead Husić.

Husićev rad počinje dijalogom sa Adrijanom Pekić iz udruženja “Čuvari Majevice”, koja žali zbog potencijalnog gubitka živopisnog pejzaža usled nedavnih geoloških istraživanja koja su otkrila vredne minerale na tom području. Konkretno, tajnim testiranjem koje je sprovela švajcarska kompanija Arcore AG otkrivena su značajna ležišta litijuma, magnezijuma, kalijuma i bora na planini Majevica u Republici Srpskoj.

Političku pozadinu u RS karakteriše dugogodišnja vladavina predsednika Milorada Dodika, čiji je uticaj na upravljanje regionom neosporan skoro dve decenije. Dodikova politika izazvala je međunarodnu kritiku, Nemačka je zaustavila infrastrukturne projekte vrijedne 105 miliona eura, a SAD uvele sankcije njemu i užem krugu ljudi oko njega. Ovaj međunarodni pritisak pojačao se daljim sankcijama u martu prethodne godine, što je dovelo do zatvaranja njihovih računa u BiH.

Privlačnost profita pokrenula je planove za rudarski poduhvat litijuma u ​​Loparama gde Arcore procenjuje ogromne rezerve minerala koje pokrivaju 25 kvadratnih kilometara. Međutim, lokalno protivljenje je kulminiralo okupljanjem 13.000 stanovnika, koji su dobili uverenje političara da se sa izgradnjom rudnika neće nastaviti.

Husić povlači paralele sa ekološkom štetom izazvanom rudarskim aktivnostima na drugim mestima u BiH, posebno u Varešu, gde britanska korporacija Adriatic Metals eksploatiše rude srebra, zlata, olova, cinka, bakra i antimona. Procenjuje se da se u Varešu nalazi oko 22,5 miliona tona metala, ali postoji slična zabrinutosti u vezi sa degradacijom životne sredine i poremećajem zajednice.

Husić osvetljava višeslojnu dinamiku koja oblikuje vađenje minerala u BiH, naglašavajući sukob između ekonomskih interesa, ekoloških briga i političke borbe za moć. Naglašena je potreba za transparentnim i održivim praksama u upravljanju resursima, uz poziv na veću odgovornost kako bi se očuvala dobrobit lokalnih zajednica i životne sredine.

Izvor: miningwatch.news