Dekarbonizacija u rudarstvu je još na dugačkom štapu

Nedostatak konzistentnih podataka za merenje emisija niz lanac snabdevanja rudarskih kompanija, kao i do kupaca, otežava praćenje i postizanje ciljeva za dekarbonizaciju sektora, rekli su rukovodioci industrije i investitori.Rudarska industrija je ključni fokus za kreatore politike i investitore jer obezbeđuje kritične sirovine potrebne za električna vozila i infrastrukturu za obnovljivu energiju, ali je takođe odgovorna…


Nedostatak konzistentnih podataka za merenje emisija niz lanac snabdevanja rudarskih kompanija, kao i do kupaca, otežava praćenje i postizanje ciljeva za dekarbonizaciju sektora, rekli su rukovodioci industrije i investitori.

Rudarska industrija je ključni fokus za kreatore politike i investitore jer obezbeđuje kritične sirovine potrebne za električna vozila i infrastrukturu za obnovljivu energiju, ali je takođe odgovorna za 4% do 7% globalnih emisija gasova staklene bašte (GHG).

Virdžinija Dandas, vršilac dužnosti glavnog direktora za održivost u Orstedu, najvećem svetskom proizvođaču vetroelektrana na moru, rekla je da vidi različite nivoe transparentnosti od strane dobavljača metala potrebnih njenoj kompaniji za izgradnju stvari poput turbina.

„Pokušavamo da se angažujemo na različite načine za nabavku materijala. Postavljamo neke pilote da bismo pratili odakle dolaze…ali još uvek vidimo da je nekima (dobavljačima) to veoma teško da urade“, rekao je Dundas, govoreći na konferenciji Reuters IMPACT u Londonu.

Pošto se metali koriste u mnogim različitim industrijama koje opslužuju kupce u različitim geografskim područjima, rudarskim kompanijama je teško da računaju na ceo lanac snabdevanja.

Međunarodni savet za rudarstvo i metale, čiji članovi uključuju oko 25 rudarskih kompanija, u četvrtak je objavio smernice za sve rudarske kompanije o tome kako da obračunaju i izveštavaju o svojim emisijama iz opsega 3 – ili indirektnim – „kako bi pokušali da odgovore na problem neujednačenih podataka koje kompanije dosledno izveštavaju“, rekao je njen izvršni direktor Rohitesh Dhavan na konferenciji.

Obim 1 se odnosi na direktne emisije kompanije, Obim 2 na indirektne emisije iz kupljene energije dok se Obim 3 odnosi na sve druge indirektne emisije, na primer od nezavisnih dobavljača kompanije.

Rudarske kompanije su postavile ciljeve za dekarbonizaciju i uglavnom imaju za cilj da dostignu neto nulu do 2040. i 2050. godine, ali neke se bore da održe korak. Drugi najveći svjetski rudar Rio Tinto rekao je u julu da će propustiti svoj cilj do 2025. osim ako ne pribjegne kupovini karbonskih kompenzacija – kredita za smanjenje emisija kroz projekte kao što je sadnja drveća.

„Možete da objavite svoje podatke u okviru opsega 3, ali tamo gde investitori imaju jasna očekivanja je da vide ciljeve kompanija usklađene sa neto nulom u okviru opsega 1, 2 i 3… postavljanje ciljeva kratkoročno, srednjoročno i dugoročno je apsolutno kritično za znam da kompanija ide tim putem“, rekao je Adam Metjuz, glavni odgovorni investicioni službenik za penzijski odbor Crkve Engleske, koji ulaže u rudarske kompanije.