,

EU: Nordijske zemlje ključ snabdevanja kritičnim sirovinama?

  Potraga za kritičnim sirovinama u Evropi je u toku i mnogi traže da nordijske zemlje poput Švedske, Finske i Grenlanda zadovolje ogromnu potražnju potrebnu za energetsku tranziciju i snabdevanje mnogih gigantskih fabrika planiranih širom Evrope. Predlog zakona EU o kritičnim sirovinama, koji je podnet u martu ove godine, sadrži neke ambiciozne ciljeve za Evropu:…


 

Potraga za kritičnim sirovinama u Evropi je u toku i mnogi traže da nordijske zemlje poput Švedske, Finske i Grenlanda zadovolje ogromnu potražnju potrebnu za energetsku tranziciju i snabdevanje mnogih gigantskih fabrika planiranih širom Evrope.

Predlog zakona EU o kritičnim sirovinama, koji je podnet u martu ove godine, sadrži neke ambiciozne ciljeve za Evropu: Komisija EU ima za cilj da 10% od ukupnog zahteva EU za kritične sirovine dolazi iz rudarstva u EU, 40% lokalne prerade i 15% pokriveno reciklažom u EU.

Potražnja EU za kritičnim sirovinama će verovatno značajno porasti u odnosu na sadašnje nivoe. Da bi se postigao navedeni cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine, procenjuje se da bi EU 2050. godine trebalo 60 puta više litijuma i 15 puta više kobalta nego danas.

Očekuje se da će potražnja za retkim zemljanim elementima, koji se koriste u permanentnim magnetima za vetroturbine, porasti 10 puta do 2050. godine. Evropa želi da eliminiše ogromnu neravnotežu u snabdevanju, pri čemu neke zemlje pokrivaju skoro sav uvoz iz EU.

 

Neki primeri iz Nemačke robne agencije (DERA) iz 2021:

 

98% evropskih snabdevanja oksidom nikla dolazi iz Rusije, 72% retkih zemalja iz Kine, 86% vanadijuma iz Rusije i 56% molibdena iz Uzbekistana.

Nije ni čudo što je u Evropi vladala velika radost kada je švedska državna rudarska kompanija LKAB ranije ove godine objavila da je više od milion tona oksida retke zemlje otkriveno u severnoj Švedskoj. Veličina potencijalnog resursa tek treba da bude verifikovana, ali sa preko milion tona, to bi bilo najveće nalazište retkih zemalja u Evropi. Međutim, sada se zna da bi procenat oksida u ležištu mogao biti prilično nizak (0,18%), što bi moglo otežati dobijanje dozvola u Švedskoj.

Na Grenlandu, koji je odavno prepoznat kao potencijalni rudnik za kritične minerale i elemente retkih zemalja, australijski istraživač Eclipse Metals Ltd radi na istorijskom rudarskom okrugu velike potencijalne strateške vrednosti.

Projekat Ivigtut kompanije Eclipse Metals, koji se nalazi na jugozapadu Grenlanda, nekada je bio najveći svetski istorijski rudnik kriolita sa potencijalom retkih zemalja. Kompanija je započela preliminarno bušenje u 31 udarnoj bušotini. Uzorkovanje u ranoj fazi ukazuje na potencijalni ekonomski resurs iz ekstenzivne jalovine na lokaciji rudnika koja sadrži vidljivi kriolit, fluorit i kvarc.

Uzorkovanje bušotina je takođe završeno na projektu Gronedal i početno uzorkovanje je dalo ohrabrujuće vrednosti za prazeodimijum (Pr) i neodimijum (Nd). Ovi početni rezultati ukazuju na to da kompleks karbonita Gronedal kompanije Eclipse Metals može biti od globalnog značaja u smislu sadržaja Pr i Nd.

Neodimijumski magneti su najčešći tip magneta retkih zemalja, a EU uvozi oko 16.000 tona magneta retkih zemalja iz Kine godišnje, što predstavlja 98% potreba EU.

Mala australijska kompanija, Prospech Ltd, takođe veruje da region nudi dobra istraživanja i strateške mogućnosti. Prospech je sastavio portfolio od tri projekta koji su veoma perspektivni za retke zemlje, litijum i plemenite metale. Projekat Jokikangas REE vratio je početne uzorke do 2% REE u izduženim telima i mogućim naslagama vanadijuma.

Izvršni direktor Prospecha Džejson Bekton rekao je o finskim projektima: „Kompanija je veoma zadovoljna preliminarnim istraživanjem i kompilacijom istorijskih podataka o jezgru bušotine“ projekta Jokikangas i „Potražnja za kritičnim mineralima proizvedenim u EU u Evropi je značajno porasla“, sa Finska vlada se obavezala da će zadovoljiti potražnju iz lokalnih izvora.

Druga kompanija sa sedištem u Australiji, Neometals Ltd, razvija održivo postrojenje za ekstrakciju i preradu vanadijuma (VRP) u finskom gradu Pori. Projekat ima za cilj da povrati vanadijum pentoksid visoke čistoće iz nusproizvoda proizvodnje čelika koji sadrže vanadijum ili „šljake“ koju proizvodi ili izvlači skandinavski proizvođač čelika SSAB.

U periodu od 10 godina, Neometals VRP ima za cilj da smanji emisiju CO2 u atmosferu za 1,5 miliona tona u poređenju sa konvencionalnim rudarstvom. VRP neće generisati režijske troškove i, prema Evropskoj alijansi za sirovine (ERMA), postaviće novo merilo za kružnu ekonomiju u preradi metala.

S obzirom na to da će Finska, Švedska i Grenland verovatno imati značajna ležišta kritičnih sirovina, i sa pristupom koji je zauzeo pro-miniranje od strane vlade i agencija EU, nije iznenađujuće da nordijski region takođe privlači sve veće interesovanje investitora.