Dok se utire put evropskoj ambiciji recikliranja, u irskom gradu Limeriku je u toku pionirski eksperiment za rešavanje industrijskog otpada. Na lokaciji rafinerije aluminijuma, izgrađen je put dug 500 metara za koji je korišćena jedinstvena materijalna osnova dobijena od otpadnih proizvoda proizvodnje aluminijuma, posebno ostatka boksita, opšte poznatog kao crveni mulj.
Crveni mulj, nusproizvod proizvodnje aluminijuma, dugo je predstavljao izazov jer se akumulira na deponijama, zauzima značajan prostor i predstavlja propuštenu priliku za reciklažu. Iz tog razloga je grupa istraživača krenula u petogodišnji projekat koji finansira EU, pod nazivom RemovAL, kako bi istražila inovativna rešenja. Predvođen dr Eftimiosom Balomenosom, projekat je imao za cilj smanjenje otpada, optimizaciju resursa i isplativost.
Svaka tona proizvedenog aluminijuma proizvodi približno dve tone crvenog mulja godišnje, pri čemu se samo minimalna frakcija reciklira. Akumulacija crvenog mulja predstavlja globalne ekološke i logističke izazove, a procene predviđaju rast uskladištenog crvenog mulja na 10 milijardi tona do 2050. godine.
Projekat RemovAL se fokusirao na prenamenu ostataka boksita za praktičnu primenu, posebno u izgradnji puteva. Tim je pokazao da crveni mulj može poslužiti kao održivi temeljni materijal za puteve, nudeći stabilnost i izdržljivost uporedivu sa konvencionalnim materijalima. Štaviše, projekat je istraživao ekstrakciju vrednih elemenata iz crvenog mulja, kao što su gvožđe i retki zemni metali poput skandijuma, doprinoseći diversifikaciji resursa i ciljevima cirkularne ekonomije.
Uprkos tehničkom uspehu, troškovi ostaju prepreka širokoj primeni, pošto ponovna upotreba ostatka boksita može biti manje finansijski atraktivna u poređenju sa konvencionalnim sirovinama. Dr Balomenos naglašava potrebu za regulatornom podrškom i podsticanjem industrije da se da prioritet održivim praksama.
Izazovi industrijskog otpada protežu se dalje od proizvodnje aluminijuma, pri čemu drugi metali kao što su bakar, cink, olovo i nikl stvaraju značajnu jalovinu kao nusproizvode. NEMO projekat, još jedna inicijativa koju podržava EU, istraživao je bioluženje kao isplativ metod za oporavak metala iz rudarske jalovine, nudeći potencijalna rešenja kako za ekološke izazove tako i za izazove snabdevanja resursima.
Iako postoje značajne prepreke, ovi projekti ističu potencijal inovativnih tehnologija da transformišu otpad u vredne resurse, usklađujući se sa evropskim ciljevima cirkularne ekonomije i agendom održivosti. Uz kontinuirano istraživanje i politiku podršku, ove inicijative bi mogle da igraju ključnu ulogu u unapređenju evropskih ciljeva recikliranja i obezbeđivanju održive budućnosti za generacije koje dolaze.
Izvor: miningwatch.news
