Oslanjanje Evrope na uvoz većine sirovina za proizvodnju električnih vozila pokazuje se neodrživim, čineći njenu ekonomiju ranjivom. EIT samit o sirovinama odžao se u Briselu po prvi put od kada je u martu odobren zakon EU o kritičnim sirovinama (CRMA). Događaj je istakao pomeranje fokusa sa politike na korake koji se mogu preduzeti.
Jedan od značajnih izazova za Evropu je privlačenje dovoljno investicija da bi se zadovoljila očekivana potražnja na konkurentnom međunarodnom tržištu. Niske stope ulaganja u globalni rudarski sektor ugrožavaju energetsku tranziciju, povećavajući jaz u snabdevanju kritičnim metalima i mineralima koji su neophodni za dekarbonizaciju. Najviši rukovodioci rudarske industrije istakli su ovaj „ogromni“ jaz u snabdevanju, napominjući da su investicije „stotine milijardi dolara ispod“ onoga što je potrebno.
Evropa preko 75% svojih potreba zadovoljava uvozom. Evropska komisija procenjuje da će do 2030. EU biti potrebno 18 puta više litijuma i pet puta više kobalta nego 2020. godine.
Da bi postigla svoje klimatske ciljeve do 2040. godine, Evropa mora poboljšati recikliranje, povećati uvoz i izvući više domaćih resursa. Ove mere su neophodne da bi se obezbedio otporan lanac snabdevanja. Kreatori politike su svesni potencijalnih uticaja, zbog čega je CRMA ubrzan.
Za postizanje ovih ciljeva potrebna su značajna nova ulaganja. Eurometauk, udruženje evropskih proizvođača i onih koji se bave reciklažom obojenih metala, saopštilo je u aprilu da će za postizanje strateških ciljeva proizvodnje sirovina biti potrebno otvaranje najmanje 10 novih rudnika, 15 prerađivača i 15 postrojenja za reciklažu.
Rudarstvo je dugoročna obaveza, sa velikim projektima za koje je potrebno i do 20 godina da počnu sa radom i zahtevaju milijarde kapitalnih izdataka. Proces obuhvata početno istraživanje, licenciranje i izdavanje dozvola, javne konsultacije, obezbeđivanje društvene dozvole za rad, izgradnju i operativne troškove. Pored finansijskih ulaganja, Evropa takođe mora da ulaže u radnu snagu potrebnu za modernu industriju visoke tehnologije.
Da bi bila konkurentna i privukla prave investitore, Evropa hitno mora da premosti jaz između tehničkih i komercijalnih izazova. Dugoročni sporazumi o finansiranju fokusirani na dobro upravljanje, infrastrukturu i ublažavanje rizika su od suštinskog značaja.
Evropski fond za ključne minerale mogao bi da podstakne održiva ulaganja, zajedno sa jasnim, obavezujućim kriterijumima i smernicama za investiranje. Sve akcije moraju biti u skladu sa najvišim standardima kako bi se obezbedila i zadržala dozvola za rad.
Jedinstveni i dosledni standardi koji regulišu evropsko rudarstvo su ključni. Jasni standardi će omogućiti produktivne konsultacije i angažovanje među zajednicama, kompanijama i zainteresovanim stranama i omogućiti odgovarajući pregled i ažuriranje tokom vremena.
Ukratko, neophodna je posvećenost i akcija. Iako je hrabar novi okvir politike dobrodošao, on neće biti dovoljan sam za postizanje evropskih ciljeva dekarbonizacije. Različiti krugovi zainteresovanih strana moraju da sarađuju kako bi razvili održivu mapu puta koja gradi konsenzus, ispunjava komercijalna očekivanja i pomaže u ostvarivanju održive budućnosti.
Izvor: miningwatch.news
