Evropski zeleni dogovor ima za cilj prelazak na neto nultu ekonomiju, smanjujući uvoz fosilnih goriva, ali povećavajući potražnju za čistim energetskim tehnologijama. Da bi se pozabavila ovim, Evropska komisija je razvila industrijski plan zelenog dogovora, fokusirajući se na kritične sirovine (CRM) i proizvodnju čiste tehnologije.

Zakon o neto nilti industrije i Zakon o kritičnim sirovinama su ključne komponente ovog plana, čiji je cilj unapređenje konkurentnosti i sigurnosti snabdevanja EU. CRMA identifikuje 34 kritične sirovine, postavljajući standarde za ekstrakciju, preradu i reciklažu do 2030. Takođe daje prioritet projektima, ubrzava proces izdavanja dozvola i finansiranja.

CRM-ovi, neophodni za strateške tehnologije, često se suočavaju sa rizicima u snabdevanju zbog neravnomerne distribucije i zavisnosti od uvoza. EU, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz CRM-a, nastoji da diverzifikuje izvore i podstakne domaću proizvodnju. Međutim, izazovi uključuju lokalno protivljenje rudarskim aktivnostima i ekološku zabrinutost.

Kapacitet proizvodnje čiste tehnologije varira u različitim sektorima, pri čemu je EU jaka u oblasti vetra, ali zavisi od uvoza u solarnim fotonaponskim sistemima. Zakon o neto nulti industrije za cilj ima podršku 19 neto nulti tehnologija, fokusirajući se na tehnologije sa potencijalom za dekarbonizaciju industrije i konkurentnost.

Uprkos napretku u zakonodavnim okvirima, ostaju izazovi u postizanju ciljeva i obezbeđivanju otpornog lanca snabdevanja. Napori EU da obezbedi resurse i podstakne proizvodnju čiste tehnologije ključni su koraci ka postizanju njenih zelenih ciljeva uz održavanje globalne konkurentnosti.

Izvor: miningwatch.news