Kritične sirovine (CRM) su neophodne za širok spektar tehnologija potrebnih za strateške sektore kao što je net-zero industrija – uključujući tržište električnih vozila – digitalizaciju, zdravstvo, odbranu i istraživanje svemira .
Zakon o kritičnim sirovinama ima za cilj da osigura pristup EU bezbednom i održivom snabdevanju kritičnim sirovinama, omogućavajući Evropi da ispuni svoje klimatske i digitalne ciljeve do 2030. godine.
Ovi CRM-ovi su označeni kao kritični, a ne zbog njihove oskudice. Njihova kritičnost je pre povezana sa strateškim ekonomskim značajem za ključne sektore privrede EU, visokom zavisnošću od uvoza i visokim nivoom koncentracije u pojedinim zemljama, u nekim slučajevima konfigurišući kvazimonopol, nedostatkom alternativa za ove materijale s obzirom na njihove jedinstvene karakteristike.
Globalno, postoji ogromna potražnja za CRM-om, jer zemljama sve više trebaju takvi materijali da bi se postigla dekarbonizacija i digitalizacija. Kako se očekuje da će potrošnja još više rasti, a potražnja u EU za retkim zemnim metalima će se povećati šest puta do 2030. i sedam puta do 2050. godine,a nepoželjno je njeno oslanjanje na uvoz određenih CRM-ova iz jednog izvora .
Zakon EU o ključnim sirovinama ima za cilj diverzifikaciju uvoza sirovina u Uniju širenjem svoje mreže strateških partnerstava i uspostavljanjem sigurnih lanaca snabdevanja. Ovaj napor je usmeren ka smanjenju rizika povezanih sa prekomernom zavisnošću i povećanju ekonomske otpornosti.
Zakonom o kritičnim sirovinama Evropske unije pažnja se usmerava na rudarstvo i prečišćavanje sirovina u Evropi. Ipak, postoje izazovi ka ostvarenju ovih ciljeva. Na primer, geostrateški savezi mogu nastati, umnožavati se ili postati još relevantniji u fragmentiranom i polarizovanom međunarodnom scenariju, sa dodatnim rizicima snabdevanja koji jednostavno neće nestati s obzirom na tvrdnju EU o domaćoj proizvodnji i preradi CRM-ova. Slično tome, Organizacija zemalja izvoznica minerala ili „OMEC“ mogla bi čak da nastane u obliku kartela, otvarajući mogućnost za manipulaciju cenama, prekid snabdevanja i ograničenja međunarodne trgovine, još jednom, predstavljajući rizik za zemlje koje veoma zavise od uvoza kao što je EU.
Prepoznavanje potrebe za akcijom u oblasti sirovina i predlaganje Zakona o kritičnim sirovinama EU je dobar prvi korak. Bez obzira na to, umesto ka unutra orijentisanom pristupu, EU bi takođe trebalo da se fokusira na uspostavljanje međunarodnih mera za rešavanje indirektne izloženosti ograničenjima CRM-a u celom lancu snabdevanja (od ekstrakcije preko prerade do rafinacije do gotovih proizvoda kao što su magneti koji se koriste u električnim automobilima ). Novi izvori snabdevanja iz pouzdanih zemalja biće od ključnog značaja. U ovom kontekstu, glavni politički instrument koji EU može potencijalno da iskoristi su strane investicije, takozvani Globalni prolaz, za promovisanje ulaganja u infrastrukturu i projekte koji diverzifikuju rudarstvo. U svakom slučaju, EU bi trebalo da da prioritet međunarodnoj saradnji s obzirom da je pitanje CRM-a takođe globalni izazov.
Izvor :MEIG