Očekuje se nagli rast potražnje za kritičnim mineralima u doglednoj budućnosti. Ova potreba je vođena imperativom izgradnje održivijeg, ekološki prihvatljivog sveta, unapređenja digitalne ekonomije, modernizacije industrijskih sistema i ublažavanja efekata klimatskih promena. Sa početkom energetske tranzicije, što je verovatno period najveće transformacije od industrijske revolucije, iskopavanje ovih takozvanih „kritičnih minerala“ postalo je neophodno za našu održivu budućnost.
Ali šta tačno definiše mineral kao kritičan? Kriterijumi za kategorizaciju minerala kao kritičnih razlikuju se od zemlje do zemlje, ali postoje zajedničke karakteristike. Kritični minerali obično pokazuju nedostatak zamenjivosti, neravnomernu raspodelu rezervi ili prerađivačkih kapaciteta, upotreba u industrijama ključnim za energetsku tranziciju, povišeni geopolitički rizik. Ovi minerali su rasprostranjeni širom sveta, što navodi nacije da strateški obezbede svoje lance vrednosti kako bi ispunili ciljeve energetske tranzicije.
Za razliku od sektora nafte i gasa, kritični minerali, koji se često koriste u malim količinama, obično ne doživljavaju brzu ekspanziju. Stoga je diverzifikacija lanca snabdevanja postala najvažnija. Nacionalizam resursa i zabrinutost za životnu sredinu dodatno komplikuju stvari, što dovodi do inicijativa za približavanje i regionalizaciju.
Bakar, osnovni materijal za različite primene u energetskoj infrastrukturi, ostaje ključna osovina za mnoge zemlje. Predviđa se da će potražnja skoro udvostručiti do 2035. godine, prvenstveno zbog širenja projekata solarne energije i energije vetra. Međutim, lanac vrednosti za kritične minerale proteže se dalje od ekstrakcije i obuhvata lokacije za preradu, dodajući još jedan nivo složenosti. Nestabilnost cena, kao što se vidi kod litijuma, naglašava dinamičnu prirodu ovog sektora.
Azija igra centralnu ulogu u diskursu o kritičnim mineralima, a zemlje poput Australije, Čilea i Kine dominiraju proizvodnjom i preradom. Sa rastućom potražnjom projektovanom u narednim decenijama, rudarska industrija se suočava sa značajnim izazovima. Međunarodna agencija za energetiku predviđa značajno povećanje potražnje za mineralima kao što su nikl, kobalt, bakar, retke zemlje i litijum. Ispunjavanje ove potražnje uz pridržavanje okvira održivosti predstavlja ozbiljan zadatak za rudare.
Rudarstvo više nije ograničeno na puko iskopavanje; podrazumeva navigaciju kroz bezbroj izazova, od lociranja rudnih tela do obezbeđivanja investicija i pridržavanja standarda održivosti. Produženi rokovi za razvoj rudnika, zajedno sa regulatornim preprekama i geopolitičkim tenzijama, dodatno komplikuju procese. Kako se trka za kritičnim mineralima intenzivira, uspeh zavisi od usvajanja holističkog pristupa koji obuhvata ceo lanac vrednosti.
Idući dalje, rudari moraju uspostaviti ravnotežu između brzine i održivosti, prihvatajući tehnološki napredak, upravljanje životnom sredinom, angažovanje zajednice i inicijative za raznolikost i inkluziju. Zemlje, u međuvremenu, moraju formulisati prilagođene strategije za podršku svojim rudarskim industrijama. Na kraju, oni koji sklope strateške saveze će se pojaviti kao lideri upravljanja resursima.
Izvor: miningwatch.news