Kanadska kompanija Neo Performance Materials (Neo) gradi fabriku permanentnih magneta u Narvi u Estoniji, što je čini prvom te vrste u Evropi i zapadnom svetu. Proizvedeni magneti su neophodni za zelenu tranziciju brojnih industrija, služeći kao ključna komponenta za električna vozila i vetroturbine.
„Proizvodnjom magneta dominiraju azijske kompanije. Reakcija u Evropi je da proizvodnja treba da bude u Evropi. Evropski proces je sada počeo ovde, na jednoj od polaznih tačaka u Evropi“, rekao je Constantine Karaiannopoulus, izvršni direktor Neo-a. Prema Karaiannopoulosu, proizvodni kapacitet fabrike u Narvi je prvobitno planiran na 2.000 tona magnetnih blokova godišnje, sa potencijalom da se u budućnosti proširi na više od 5.000 tona godišnje. „Ovo bi moglo dovesti do ukupne investicije na oko 250 miliona evra i možda ćemo morati da proširimo naše zapošljavanje na oko 1.000 ljudi“, dodao je on.
Proizvodnja miliona električnih automobila
Očekuje se da će fabrika u Narvi početi proizvodnju trajnih magneta od retkih zemalja 2025. godine, sa dovoljnim količinama da podrže proizvodnju približno 1,5 miliona električnih automobila. Neoova očekivana proizvodnja u fazi 2 od 5.000 tona godišnje podržaće proizvodnju 4,5 miliona električnih automobila.
Neova obližnja fabrika za separaciju retkih zemalja u Sillameu, Estonija, obezbediće sirovinu za retke zemlje fabrici u Narvi. Ovi magnetni oksidi retkih zemalja visoke čistoće biće transformisani u sinterovane neodimijum-gvožđe-bor magnete. Ovaj proces će biti prvi te vrste u Evropi.
Estonija postaje strateška jurisdikcija zapadnih lanaca snabdevanja
Postrojenja za odvajanje i magnete u Estoniji smanjuju rizik za poslove u automobilskom sektoru koji su nesigurni u Evropi usled tranzicije na proizvodnju električnih vozila. Isto važi i za proizvodnju vetroturbina na moru, posebno u vremenima kada energija vetra mora da se poveća rekordnom brzinom za energetsku bezbednost EU i diversifikaciju dalje od ruskog gasa. Za evropsku automobilsku industriju i njenih 500.000+ radnih mesta, veoma je važno smanjiti rizik u lancu snabdevanja i otrgnuti se od potpune zavisnosti od Kine za retke metale i magnete.
Fond za pravednu tranziciju trebalo bi da donese promene u poslovnom sektoru u okrugu Ida-Viru, koji se istorijski zasniva na industriji uljnih škriljaca sa velikim uticajem na životnu sredinu. „Rat u Ukrajini jeste na neko vreme uticao na nelagodu kod investitora, ali oni znaju da je ovo teritorija EU, ovo je teritorija NATO-a i ovde se osećaju bezbedno. Nadam se da se i druge kompanije osećaju isto“, rekao je Ivan Sergejev, koordinator procesa pravedne tranzicije u okrugu Ida-Viru.
Estonski fond za pravednu tranziciju od 354 miliona evra fokusira se na dva dela, „Ekonomija i rad“ sa 273 miliona evra i „Životna sredina i socijalna inkluzija“ sa 66,7 miliona evra pokretačkih mera.