Kompanija Saudijske Arabije preuzima udeo u Valeovom poslu sa metalima

Brazilski rudarski gigant prodaje 13% udela u nikl-bakar od 3,4 milijarde dolara. Vale je postigla dva odvojena sporazuma o prodaji kombinovanog udela od 13% svog poslovanja sa baznim metalima. Prvi ugovor je sa Manara Minerals, novim zajedničkim preduzećem osnovanim da investira u rudarska sredstva na globalnom nivou između Saudijsko Arabijske rudarske kompanije i državnog Fonda…


Brazilski rudarski gigant prodaje 13% udela u nikl-bakar od 3,4 milijarde dolara.

Vale je postigla dva odvojena sporazuma o prodaji kombinovanog udela od 13% svog poslovanja sa baznim metalima. Prvi ugovor je sa Manara Minerals, novim zajedničkim preduzećem osnovanim da investira u rudarska sredstva na globalnom nivou između

Saudijsko Arabijske rudarske kompanije i državnog Fonda za javna ulaganja. Istovremeno, američka investiciona kompanija Engine No. 1 će takođe uzeti 3% udela u kapitalu. Izveštaji pokazuju da se očekuje da će se gotovinski posao zaključiti do prvog kvartala 2024. i vrednuje Valeovu jedinicu za bazne metale na vrednost preduzeća od 26 milijardi dolara.

Prošle godine, Vale je svoje poslovanje sa niklom i bakrom stavio u novu pravnu strukturu koja sadrži imovinu nikla u Kanadi I Indoneziji, kao i brazilsku operaciju feronikla Onca Puma i projekat bakra Salobo.

Kompanija je rekla da će takođe uložiti do 30 milijardi dolara u nove projekte u Brazilu, Kanadi i Indoneziji kako bi povećala proizvodnju u narednim godinama. Očekuje se da proizvodnja nikla dostigne 230-245 kt u srednjem roku, za koju se očekuje da će porasti na preko 300 kt/g od 2030. Proizvodnja bakra je takođe postavljena da se utrostruči sa sadašnjih nivoa na približno 900 kt/g.

Vale je brzo zaključio svoj posao, koristeći prednost rastuće potražnje za kritičnim metalima kako se pojačava pritisak na dekarbonizaciju globalnih ekonomija. Za interese Saudijske Arabije, sporazum predstavlja prvi veliki prodor zemlje u globalni rudarski sektor i prati nedavnu investiciju vlade UAE od 1,9 milijardi dolara u razvoj rudnika u Demokratskoj Republici Kongo .

Ovi dogovori su dodatni dokaz da su zalivske države sve više željne da iskoriste svoje bogate mineralne resurse i bogatstvo nafte kako bi se uključile u energetsku tranziciju iz kritične perspektive diversifikacije minerala i fosilnih goriva.