U novom sporazumu o Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), zemlje EU žele dalje da povećaju ciljeve za domaću preradu strateških sirovina, uprkos javnoj obavezi da se prerada obavlja u partnerskim zemljama bogatim resursima.
U martu je Evropska komisija predložila CRMA, nacrt zakona koji ima za cilj povećanje domaće proizvodnje kritičnih sirovina i smanjenje zavisnosti od drugih zemalja, posebno Kine.
Zakon je deo sveukupne ambicije EU da diverzifikuje snabdevanje ključnim proizvodima i materijalima, kako bi se „uklonio rizik“ ekonomskih odnosa sa Kinom.
Dok je Komisija predložila da se 40% prerade strateških materijala koji se koriste u EU odvija u Evropi, nacionalne vlade žele da idu još dalje, podižući neobavezujući cilj na 50% do 2030. godine, prema sporazumu postignutom između ambasadora EU u petak (30. juna), u koji je uvideo EURACTIV.
Štaviše, nacionalne vlade žele da podignu ambiciju u reciklaži strateških materijala, povećavajući sa 15 na 20% cilj za potrošnju koju treba da ispune domaći kapaciteti za reciklažu.
U međuvremenu, stav država članica ostavlja otvorenim na koji način treba postići ovu veću ambiciju, jer predlog ne uključuje nikakva dodatna finansijska sredstva za podršku preuzimanju domaće proizvodnje, dok se rokovi za procedure izdavanja dozvola zadržavaju, a u nekim slučajevima i produžavaju.
Sporazum uključuje uspostavljanje grupe predstavnika država članica, koja bi trebalo da redovno izdaje izveštaje „u kojima se opisuju prepreke u pristupu finansijama i preporuke za olakšavanje pristupa finansijama“ za projekte koji se smatraju od strateškog značaja.
Domaća obrada u suprotnosti sa međunarodnim partnerstvima
Povećana ambicija za domaću preradu sirovina dolazi uprkos javnim izjavama lidera EU da se ne „okreću unutra“ u trgovini. Umesto toga, zvaničnici EU i nacionalni zvaničnici su u mnogim prilikama naglašavali da će najveći deo potrebnih kritičnih sirovina doći iz trećih zemalja bogatih resursima.
„Na mnogim mestima u svetu sirovine se iskopavaju iz zemlje i utovaruju na brodove sa svim neupotrebljivim usputnim ulovom, a zatim se prva faza prerade odvija negde drugde da bi se od nje dobila stvarna sirovina“, Nemački kancelar Olaf Scholz (SPD/S&D), rekao je novinarima u petak na marginama sastanka lidera EU u Briselu.
„Ako sada radimo na globalnom nivou kako bismo osigurali da se to dešava u zemljama u kojima se vadi sirovina, onda je za mene to takođe doprinos jačanju ovih zemalja, stvaranju mogućnosti za ekonomski razvoj i istovremeno intenziviranju globalnih odnosa snabdevanja i dakle otpornost globalne mreže u smislu zaliha sirovina“, dodao je Scholz.
Međutim, kritičari su već tvrdili da bi cilj obrade od 40% u predlogu Komisije bio u suprotnosti sa ovim ciljem.
Hildegard Bentele, poslanica EU iz grupe EPP desnog centra, rekla je novinarima u maju da veruje da „možemo postići mnoga dobra nova partnerstva i mnogo toga u geopolitičkom smislu“.
„Ali onda imamo cifru od 40% za preradu u EU, što bi bilo u suprotnosti sa činjenicom da to zapravo želimo da radimo u inostranstvu sa našim partnerima“, dodao je Bentele, koji deluje kao izvestilac u senci za CRMA, nazivajući 40. % ciljemo koji je već „veoma ambiciozan“.
O nacrtu zakona tek treba pregovarati između Evropskog parlamenta i Saveta, a pregovarači se nadaju da će postići sporazum pre kraja godine.
Aluminijum dodat na listu strateških materijala
U svojim predloženim izmenama predloga, države članice se takođe zalažu za uvrštavanje aluminijuma na listu strateških materijala, što je bilo sporno jer Evropska komisija nije uvrstila aluminijum u delokrug nacrta zakona, dok je njena procena uticaja uključivala materijal.
Ova tačka bi, takođe, mogla da postane sporna sa Evropskim parlamentom, pošto je njegova glavna pregovaračica Nicola Beer (FDP/Renew) rekla da „ne vidi nikakav prostor za proširenje odgovarajućih lista za političke i strateške sirovine sada, kvazi proizvoljno“.
Dok se boksit, pred-proizvod aluminijuma, smatrao „kritičnom sirovinom” u početnom predlogu Komisije, još uvek nije stavio listu „strateških sirovina” pod cilj domaće proizvodnje i ubrzanu proceduru izdavanja dozvola.
Dok je Beer predložila listu strateških sirovina koje treba pregledati i potencijalno ažurirati svake dve godine, nacionalne vlade predlažu reviziju „najmanje svake tri godine“.
Države članice su dodale i pojašnjenje o proceni uticaja na životnu sredinu, koje bi trebalo delimično da bude isključeno iz okvira rokova za izdavanje dozvola predviđenih novim zakonom.
U prvobitnom nacrtu Komisije, procesi dozvoljavanja rudarskih projekata koje odbor za kritične sirovine još nije uspostavio ne bi trebalo da traje duže od 24 meseca.
Dok su države članice podržale ambiciozan vremenski okvir, one su tvrdile da neki delovi ekoloških procena ne bi trebalo da potpadaju pod predlog o tome koliko vremena je dozvoljeno javnim vlastima da izdaju dozvolu za projekte koji se smatraju strateškim.
„Ovo takođe uključuje javne konsultacije koje su direktno povezane sa prihvatanjem javnosti“, napomenuli su predstavnici vlade, što je ključna prepreka domaćem izvoru sirovina jer se mnogi rudarski projekti suočavaju sa lokalnim otporom.
Predložene izmene bi takođe omogućile državama članicama da zatraže više vremena za izdavanje dozvole za strateške projekte, „kada to zahteva priroda, složenost, lokacija ili veličina predloženog projekta“.
Potencijalna produženja bi mogla da dodaju šest meseci na 24 meseca dozvoljenih za rudarske projekte i tri meseca na 12 meseci dozvoljenih za izdavanje dozvola za postrojenja za preradu ili reciklažu.