Litijum – ključna komponenta u tranziciji EU prema čistoj energiji

Litijum ima ključnu poziciju među 34 kritične sirovine koje je EU navela u Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA). Kako EU nastoji da se distancira od fosilnih goriva i prihvati čistu energiju, litijum se pojavljuje kao kamen temeljac ove tranzicije. Nedavno usvajanje CRMA od strane Saveta EU postavlja ambiciozne ciljeve za evropsku industriju, sa ciljem da…


Litijum ima ključnu poziciju među 34 kritične sirovine koje je EU navela u Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA). Kako EU nastoji da se distancira od fosilnih goriva i prihvati čistu energiju, litijum se pojavljuje kao kamen temeljac ove tranzicije.

Nedavno usvajanje CRMA od strane Saveta EU postavlja ambiciozne ciljeve za evropsku industriju, sa ciljem da se postigne 10% ekstrakcije, 40% prerade i 15% reciklaže ključnih minerala do 2030. Prema ovom zakonu, litijum je identifikovan kao jedan od esencijalnih materijala ključnih za omogućavanje zelene tranzicije.

Zašto litijum?

Značaj litijuma proizilazi iz njegove integralne uloge u proizvodnji baterija potrebnih za električna vozila i sisteme za skladištenje energije. S obzirom da je EU posvećena smanjenju emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine, potražnja za litijumom raste.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, predviđa se da će se globalna potražnja za litijumom povećati 42 puta do 2040. godine u odnosu na prošlu godinu. Ovaj porast je prvenstveno vođen sve većom potražnjom za električnim vozilima i drugim tehnologijama čiste energije.

Izuzetno lagan mineral, litijum igra ključnu ulogu u skladištenju energije. Ovo omogućava efikasno korišćenje čiste energije u stacionarnim i mobilnim aplikacijama.

Proces rudarenja i raspoloživi resursi

Litijum se može ekstrahovati iz tvrdih stena ili tečnih slanih rastvora. Dok geotermalne litijumske slane vode i salari koji se nalaze u regionima kao što su Čile, Argentina i Bolivija dominiraju trenutnim tržištem, Evropa se prvenstveno fokusira na ležišta tvrdih stena za ekstrakciju litijuma.

Trenutno se EU u velikoj meri oslanja na uvoz prerađenog litijuma, pri čemu se 81% ekstrahovanog litijuma i 100% prerađenog litijuma dobija izvan EU. Međutim, Evropa se može pohvaliti značajnim nalazištima litijuma, sa 27 identifikovanih lokacija u različitim zemljama, uključujući Češku, Finsku, Nemačku, Portugaliju i Srbiju.

Izazovi i inicijative EU

Uprkos naporima EU da ubrza izdavanje dozvola za ekstrakciju i preradu kroz CRMA, projekti litijuma u ​​Evropi suočavaju se sa izazovima kao što su birokratija, društveno prihvatanje i zabrinutost za životnu sredinu. Dok su u toku inicijative za rešavanje problema potrošnje vode i lokalnog protivljenja, ostaju neizvesnosti u pogledu izvodljivosti ovih projekata i potencijalnih otkrića u alternativnim tehnologijama baterija.

Da bi obezbedila snabdevanje litijumom, EU je uspostavila trgovinska partnerstva sa zemljama koje poseduju proizvodnju ili rezerve litijuma, uključujući Argentinu, Kanadu, Čile i Grenland. Pored toga, transatlantska saradnja sa SAD ima za cilj diversifikaciju globalnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima, obezbeđujući održivo i sigurno snabdevanje litijumom za evropsku tranziciju čiste energije.

Izvor: miningwatch.news