Evropska komisija je 16. marta 2023. predložila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), kao deo svog šireg „Zelenog industrijskog plana“ i u vezi sa „Net-Zero Industry Act” (NZIA). Namera je da se smanji evropska zavisnost kritičnim sirovinama i ima za cilj da se bavi rizicima snabdevanja , kao i povećanjem njihove održivosti.
CRMA i NZIA su deo globalnog trenda zaštite resursa za tranziciju čiste energije i tehnološkog razvoja . Između ostalog i Američki zakon o smanjenju inflacije, usvojen u avgustu 2022., subvencioniše energetske tehnologije proizvedene u zemlji i obezbeđuje smanjenje poreza za proizvode koji sadrže lokalne sirovine. Koreja je objavila standarde za domaće nabavke i reciklažu strateških sirovina u februaru 2023 (MOTIE 2023). Industrijske politike o kritičnim sirovinama se trenutno šire na međunarodnom nivou.
Dok su kritične sirovine bile tema zabrinutosti u SAD već u Drugom svetskom ratu ,Komisija Evropskih zajednica je od sredine 1970-ih raspravljalo o pitanjima rizika klastera dobavljača iz trećih zemalja. Međutim, ekonomske veze sa zemljama dobavljačima – često uključujući zavisnost od razvoja tih zemalja— činila se dovoljno stabilanom da se ne preduzme neka veća akcija. Takođe, za neke sirovine, postojanje rezervi u EU (npr magnezijuma) i mogućnosti zamene (npr kobalta) navelo je kreatore politike da veruju da snabdevanje neće predstavljati veliki problem za budućnost (Komisija Evropske zajednice 1975). Dok potencijalne prepreke za domaću ekstrakciju, kao što je briga o životnoj sredini , nisu promenile ukupnu procenu, a nije se mnogo pažnje poklanjalo promenljivoj tražnji s obzirom na tehnološke promene.
Novi pogled na kritične sirovine pojavio se 2000-ih, kada su industrijalizovane zemlje širom sveta počele da proveravaju svoje rizike snabdevanja. Oni se ne zasnivaju na potencijalnoj geološkoj dostupnosti, već u faktičkom poreklu sirovina koje se koriste u dotičnoj privredi i potencijalnoj nestabilnosti snabdevanja iz trećih zemalja, posebno ako je ponuda koncentrisana na samo nekoliko igrača .U EU je radna grupa za kritične sirovine osnovana 2005. ,zatim Inicijativa za sirovine (RMI) 2008. godine (Evropska komisija 2008). Prva lista kritičnih sirovina za EU izdata je 2011. i od tada je redovno ažurira (Evropska komisija 2011).
„Otvorena strateška autonomija“ i „tehnološki suverenitet“ sve više postaju uticajni principi koji usmeravaju tekuću politiku i finansiranje poduhvata Evropske unije u civilno-vojnim i tehnološkim inicijativama, naglašavajući značaj samopouzdanja i kontrole nad ključnim oblastima dok cilja na balansiranje saradnje i nezavisnosti.
Prethodnim inicijativama EU je pokušala da poveća sigurnost snabdevanja podržavanjem istraživanja i razvoja u rudarstvu, reciklaži i supstituciji putem javnog finansiranja za zajedničke projekte i dostupnim procenama rizika. To su bili prilično generički podsticaji koji su ostavili sektor sirovina uglavnom otvoren za regulisanje međunarodnim tržišnim mehanizmima. Shodno tome, ovi podsticaji nisu doveli do značajnih promena u zavisnosti od snabdevanja mnogim kritičnim sirovina u kojima je uvoz bio najisplativija opcija i nije zahtevala velika kapitalna ulaganja. CRMA je dakle prvi sveobuhvatni pokušaj da se reguliše upravljanje kritičnim sirovinama ,kao i upravljanje srodnim industrijskim praksama.
