Litijum i njegova eksploatacija u Srbiji goruća su tema u srpskoj javnosti već nekoliko godina

Iako se različiti stavovi mogu čuti i u stručnoj i u opštoj javnosti, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović smatra da je ovakve spekulacije neophodno zaustaviti, a i struku i javnost pozvati na dijalog zasnovan na činjenicama, a ne izmišljenim brojevima.

Kako je Jovović istakao u jednom svom izlaganju, u priči oko Jadra se pojavio ogroman broj netačnih informacija.

– Sve te netačne informacije su dovele do trenutnog statusa projekta. Ono što je sve vreme nedostajalo je dijalog na stručnom nivou da bi se prekinula priča u kojoj se barata nekim čudnim podacima. Nije sporno da se pojavljuju nevladine organizacije, njihov zadatak je da ukazuju na stvari. Ovde je problem što ne možemo da pričamo o činjenicama, već se barata nekim izmišljenim brojevima koje su plasirali pojedinci koji su se ponašali neodgovorno. Da protivnici projekta žele zaista da razgovaraju o projektu, to bi već uradili. Javnost je prioritet u debati, kao što je javnost prioritet i našeg zakona. O projektu treba da se razgovara. Mi nemamo razgovor, imamo samo buku s jedne strane – rekao je on.

Prema mišljenju stručnjaka, dijalog je važan da bi se na osnovu činjenica sagledali svi aspekti jednog projekta i da bi se našla najbolja rešenja za sve zainteresovane strane. Savremeno rudarstvo podrazumeva najviše ekološke standarde, ali i blisku saradnju s lokalnom zajednicom, kako bi pored najviše zaštite okoline dobila i optimalne koristi od projekata.

Za litijum se, ističe profesor Jovović, veruje da je razvojna šansa.

– Potrebno je da se urade još neke ekonomske analize, da se napravi računica. Zašto je litijum razvojna šansa – on je kritični materijal koji je neophodan za transformaciju energetike. Taj materijal je neophodan za proizvodnju baterija. Litijum nas uvodi u jedan ogroman ekonomski lanac. Koliko sam razumeo, ideja je da se što više delova tog lanca zatvori kod nas. Vi već vidite kompanije koje dolaze i ulažu u proizvodnju baterija, u reciklažu baterija, proizvodnju komponenata ili kompletnih električnih vozila u regionu – istakao je on.

Takođe, rudarstvo je ponovo u fokusu pažnje svetske javnosti zbog zelene tranzicije koja nije moguća bez sirovina koje ono obezbeđuje. Svedoci smo da brojne zemlje Evrope i sveta rade na razvoju litijumskih projekata i da pažnju posvećuju upravo dijalogu.

Suživot s industrijom je moguć, zaključio je on, a primeri za to su industrijska postrojenja usred gradova:

– U Hamburgu imate železaru, postrojenje za spaljivanje otpada usred Beča. Uvek je suživot moguć ako se ispoštuju sve mere. Ozbiljne kompanije danas u svetu ne postavljaju pitanje životne sredine kao neko natpitanje. To je sastavni deo života i sastavni deo svake projektne dokumentacije. Ovde je problem poverenje generalno. Srbija je imala Procenu uticaja na životnu sredinu još 1992. godine, kada je većina zemalja nije imala. Mi smo po zakonu, propisima i procedurama na istom nivou kao zemlje EU – radimo sve isto kao i drugi.

Izvor : Alo