Dr Branislav Simonović je u jednom tekstu naveo kako je verovatno jedino rešenje formiranje nezavisnog tela sastavljenog od stručnjaka, predstavnika lokalne zajednice, kompanije i države, koje će preuzeti ulogu u proceni projekta Jadar i njegovog značajahjnj za Srbiju. Uostalom, to je standard koji je razvijen u svetu, kada su u pitanju veliki rudarski projekti, smatra dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Da bi se život na zemlji održao u uslovima sličnim današnjim, već znatno poremećenim usled klimatskih promena, neophodno je da obnovljivi izvori energije do 2050. godine čine 90% energetskog miksa, čime bi se kapacitet obnovljivih izvora povećao deset puta, a 80% svih vozila bi bilo električno. Predviđeno je da će broj električnih vozila porasti sa 3,4 miliona u 2020. na 150 miliona u 2050. To bi dovelo do utrostručenja potražnje za električnom energijom u naredne tri decenije, što bi izazvalo zabrinutost oko dostupnosti i pristupačnosti minerala i materijala potrebnih za ovaj prelaz. Time će energetski sektor postati vodeći potrošač takozvanih kritičnih sirovina, čija će vrednost porasti sa 30 milijardi u 2020. na skoro 300 u 2040. EU i SAD priznaju 30, odnosno 35 kritičnih sirovina, ali nikl, bakar, litijum i retki zemni metali privlače posebnu pažnju zbog svog značaja i izazova u obezbeđivanju dovoljnih količina i postali su obavezan deo planova energetske tranzicije svake zemlje.
Srbija je potencijalno sposobna da postane deo evropske industrijske revolucije, ali mnoga dešavanja oko projekta Jadar prete da je zadrže na marginama uspeha.
Da se razumemo, ne radi se samo o rudarstvu, već o sveobuhvatnom industrijskom procesu prerade izvađene rude, isporuke sirovina i hemikalija i njihovog skladištenja, odlaganja otpada, ispuštanja otpadnih voda, otpreme proizvoda. Svi pojedinačni procesi i svi zajedno imaju određeni uticaj na životnu sredinu i ljude u njoj.
Projekat Jadar
U tehničkom smislu, projekat Jadar se ne razlikuje mnogo od većine rudarskih procesa. Sva tehnička rešenja koja se pružaju koriste se i na drugim lokacijama i to u skladu sa najboljom dostupnom tehnikom. Međutim, pošto je jadarit jedinstven mineral, kombinovanjem već poznatih procesa razvijen je poseban proces za izdvajanje litijuma iz minerala i dobijanje tri finalna proizvoda.
Sam projekat se sastoji od eksploatacije minerala u podzemnom rudniku, a zatim se izvađena ruda podvrgava procesima mehaničkog drobljenja, a zatim materijal dolazi u pogon za preradu, koji je srce sistema. Procesi digestije u zatvorenim reaktorima, na niskim temperaturama i upotrebom sumporne kiseline, izoluju buduće proizvode, sprovode proces sušenja i rafinacije i dobijaju bornu kiselinu, kvalitet litijum karbonata za proizvodnju baterija i natrijum sulfat. U vazduh se ispuštaju zanemarljive količine komponenti, daleko ispod dozvoljenih. Otpadne vode se sakupljaju, recirkulišu i prečišćavaju na tri nivoa za potrebe procesa i za ispuštanje.
Otpad koji nastane u procesima prerade biće korišćen kao veštačka sirovina, kao zatrpavanje rudarskih okna i kao sirovina van fabrike. Neiskorišćeni deo biće odložen na deponiju, što je svakako najuticajniji deo projekta.
Rešenje – formiranje nezavisnog tela za procenu projekta
Pokazalo se da je raniji dijalog na različitim nivoima značajno unapredio sam projekat, kako tehnički tako i socijalno. Stoga je verovatno jedino rešenje formiranje nezavisnog tela, sastavljeno od stručnjaka, predstavnika lokalne zajednice, preduzeća i države, koje će preuzeti ulogu u proceni projekta i njegovog značaja za Srbiju.
Izvor: miningwatch.news
