Norveška vlada želi da započne eksploataciji retkih metala i minerala na dnu okeana. Ali kritičari strahuju od nepovratne štete po životnu sredinu.
Vlada je predložila otvaranje više od 280.000 kvadratnih kilometara teritorijalnih voda za dubokomorsko rudarenje. Plan ima široku podršku četiri glavne stranke, uključujući opoziciju, a očekuje se da će biti usvojen na konačnom glasanju 9. januara.
Zeleni aktivisti, naučnici, ribari i investitori, kao i susedi poput EU, pozivaju Oslo da preispita odluku, ukazujući na nedostatak naučnih podataka o efektima dubokomorskog rudarenja na morsko okruženje.
U trci za kritičnim sirovinama, zemlje poput Norveške sve više razmatraju dubokomorsko rudarenje kao alternativu operacijama kopnenog rudarstva, koje su naišle na oštro protivljenje lokalnih zajednica. Ako njen predlog bude odobren u januaru, Norveška bi postala prva zapadna zemlja koja bi dozvolila istraživačkim misijama da utvrde da li se rudarenje može obavljati profitabilno i održivo, otvarajući put za buduću eksploataciju.
Vladin pritisak je „neodgovoran potez“, rekla je Kaja Lønne Fjærtoft, članica WWF-a Norveške koja vodi globalnu kampanju nevladine organizacije protiv dubokomorskog rudarenja. Ona je istakla da se delovi područja koja se razmatraju za dubokomorsko rudarenje preklapaju sa zaštićenim ranjivim ekosistemima.
Norveški institut za istraživanje mora takođe je kritikovao plan, rekavši da se premalo zna o morskom životu na dnu okeana, što otežava procenu potencijalnog uticaja rudarskih operacija. Državna agencija za životnu sredinu je takođe označila nedostatke u proceni uticaja koju je naručila vlada.
U međuvremenu, ribari su zabrinuti zbog potencijalnih efekata na njihovu industriju. „Nemamo dovoljno znanja o tome kako to utiče na riblje fondove, a samim tim i na mogućnost održivog ribolova“, rekao je Od Kristian Dahle, predstavnik Udruženja norveških ribara.
Norveški napor za rudarenje u dubokom moru dovodi je u sukob sa EU, UK i sve većim brojem zemalja koje podržavaju međunarodni moratorijum na ovu praksu.
EU se zalaže da se , pre odobrenja aktivnosti, prikupi dovoljno naučnih dokaza koji pokazuju da eksploatacija dubokog mora nije štetna za morske ekosisteme, rekao je portparol Evropske komisije u saopštenju.
Iako institucija retko komentariše nacionalne planove vlada koje nisu članice EU, portparol je rekao da je „EU zabrinuta zbog potencijalnog negativnog efekata dubokomorskog rudarenja na riblje fondove i ribarstvo i na morske ekosisteme .” Portparol je takođe napomenuo da su se EU i Norveška ranije ove godine obavezale da prodube saradnju na zaštiti životne sredine, uključujući i okeane.
Norveška kaže da se zalaže za „snažne ekološke propise“ u globalnim pregovorima o usvajanju standarda za dubokomorsko rudarstvo u međunarodnim vodama.
Plan će verovatno dobiti svoje konačno zeleno svetlo u januaru, nakon što je 19. decembra dobio odobrenje odbora za životnu sredinu i energetiku norveškog parlamenta. Lønne Fjærtoft je upozorila da će nevladine organizacije nastaviti da vrše pritisak na vladu.
Izvor : Politico
