U dubinama norveškog morskog dna, visoki tronožac buši i podiže pesak kako bi prikupio uzorke iz jedne od poslednjih netaknutih oblasti planete Zemlje. Iza ove aktivnosti stoji Loke Marine Minerals, pionir na polju dubokomorskog rudarenja. Nedavno je norveški parlament doneo revolucionarnu odluku dajući dozvolu rudarskim kompanijama da istraže ogromno područje norveških voda koje je ekvivalentno veličini Italije. Očekuje se da će ovaj potez utrti put vađenju minerala ključnih za proizvodnju električnih automobila, mobilnih telefona i solarnih panela.
Valter Sognnes, izvršni direktor Lokea, smatra parlamentarnu odluku ne samo zelenim svetlom za istraživanje, već i prilikom da se napreduje ka stvarnom vađenju minerala. Loke ima za cilj da izvuče kore mangana iz morskog dna, koje navodno sadrže vredne minerale kobalta i retkih zemalja.
Međutim, ulazak na ovu neistraženu teritoriju izaziva zabrinutost među istraživačima i aktivistima. Institut za istraživanje mora u Norveškoj preporučio je da se istraživanja produže za još pet do deset godina kako bi se bolje razumeo dubokomorski ekosistem pre nego što se upuste u rudarske aktivnosti. Postoji bojazan o potencijalnom uticaju rudarstva na podvodne ekosisteme, posebno na koralne grebene i staništa sunđera. Aktivisti su žestoko protestovali protiv dubokomorskog rudarenja, ističući ozbiljnu pretnju koje ono predstavlja za morski život.
Tri relativno nove kompanije koje su spremne da podnesu zahtev za dozvole za istraživanje u Norveškoj, dobile su podršku pomorskih korporacija. Međutim, veće kompanije poput danskog brodskog giganta Maerska i američke odbrambene kompanije Lockheed Martin odustale su od poduhvata u dubokom moru usred rastućih kontroverzi i zabrinutosti za životnu sredinu.
Uprkos neizvesnostima, norveški startapi kao što su Loke i Green Minerals i dalje su optimistični u pogledu potencijala dubokomorskog rudarenja. Oni predlažu da se minerali poput bakra izvlače iz ležišta masivnih sulfida na morskom dnu, koristeći postojeće tehnologije iz sektora nafte i gasa. Međutim, oni priznaju da je pre početka rudarskih operacija potrebno prvo prikupiti podatke i uraditi procenu uticaja na životnu sredinu.
Budućnost dubokomorskog rudarstva zavisi od postizanja ravnoteže između eksploatacije resursa i očuvanja životne sredine. Kako Norveška ulazi u ovu novu eru rudarstva, zainteresovane strane moraju pažljivo procijeniti rizike i koristi kako bi osigurali održive prakse i minimizirali ekološku štetu. Debata ističe značaj informisanosti pre donošenja odluka i odgovornog upravljanja okeanima naše planete.
Izvor: miningwatch.news