Zeničko-dobojski kanton favorizovao je kompaniju Adriatic Metals, dodelivši im koncesije u Varešu i tako uskratio budžet za blizu pet miliona maraka. Zauzvrat, nelegalno iskopavanje kamena i rekonstrukcija puta ostavili su meštanima devastirano izletište i potok.
Buka teških građevinskih mašina na granici između Vareša i Kaknja narušava harmoniju gotovo netaknute prirode na pragu prašume Trstionice. Šumski potok je već devastiran, a životinje su u opasnosti jer strana rudarska kompanija očekuje da zaradi iz nedra bosanskog tla.
Rudnik britanske kompanije Adriatic Metals još nije ni počeo sa radom, ali je deset godina njihovog istražnog i pripremnog rada već ostavilo za sobom uništenu prirodu.
Ipak, meštane najviše brine voda koja snabdeva Kakanj.
Vlasti Zeničko-dobojskog kantona dale su kompaniji koncesiju za istraživanje i
eksploataciju ruda, uvažavajući interese investitora na štetu javnih budžeta.
Novinari CIN-a otkrili su da je ova kompanija, koja se tada zvala Eastern Mining, 2018. godine dobila koncesiju šest puta jeftiniju od domaćih kompanija, čime je građane uskratila oko pet miliona maraka.
„Sve će biti kontaminirano. Sve za šaku zlata?! Ne vredi ni šaku zlata”, upozorava
Dalibor Ballian, profesor sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

Pogrešna procena

Vlada Zeničko-dobojskog kantona (ZDK) je u protekloj deceniji dala Adriatic Metals-u pravo korišćenja na oko četrdesetak kvadratnih kilometara (četiri hiljade hektara) zemljišta u Varešu za istraživanje i eksploataciju olova, cinka i barita. Kompanija je do sada u opštinski i kantonalni budžet uplatila više od 2,5 miliona KM koncesionih naknada.
Miloš Bošnjaković, australijski biznismen porijeklom iz Tuzle, i njegova kompanija
Balkan Mining Pti Ltd su 2012. godine kupili malu kreševsku firmu MM Project, koja će kasnije postati Eastern Mining.
U proleće 2013. godine MM Project je kupio DP Rudnik Olova, Zinka i Barita (Društveno preduzeće „Rudnik olova, cinka i barita) u Varešu sa ciljem da otpočne rudarske radove na ovom području.

“Ovo je bio preduslov za učešće na javnom pozivu Zeničko-dobojskog kantona gde še učestvovati u davanju prava na geološka istraživanja”, priseća se Bošnjaković.
Prvi i osnovni ugovor o koncesiji potpisan je u martu 2013. MM Project je dobio
koncesiju za 116,8 hektara za 1.500 KM po aru. Reč je o svega oko tri odsto ukupne površine koju će im Vlada dati na korišćenje u narednih deset godina na osnovu tri aneksa ugovora.
Mesec dana kasnije Zeničko-dobojski kanton je doneo odluku kojom je po prvi put uređeno ovo područje i naloženo da koncesionari za ulazak na posed plaćaju naknadu od 10.000 KM po hektaru, ali, kako će se kasnije ispostaviti, ovo pravilo nije važilo.
Eastern Mining je 2017. godine kupila britanska kompanija Adriatic Metals Ltd. Godinu dana kasnije potpisali su prvi aneks osnovnog ugovora sa Zeničko-dobojskim kantonom, dodajući koncesionom polju novih 584 hektara, pet puta više od površine zemljišta. Međutim, nisu platili koncesionu naknadu od 10.000 KM po hektaru koju je ranije odredila Vlada. Umesto toga, naplaćena im je koncesiona naknada od 1.500 KM po hektaru, koliko su platili po osnovnom ugovoru.
Prema Bošnjakovićevim rečima, da je Vlada insistirala na ceni od 10.000 KM po
hektaru, projekat Eastern Mining „ne bi se proširio“ područje ni za jedan centimetar.
Da je Vlada prihvatila uslove investitora potvrdio je Nermin Ćosić, bivši zaposleni u Ministarstvu privrede Zeničko-dobojskog kantona koji je bio uključen u proces dodele koncesija.
„Pošto su uzeli taj veliki komad zemlje, iznos novca koji bi morali da plate bila bi
ogromna. Dakle, odmah na početku smo se dogovorili sa Easter Miningom da ova
jednokratna koncesiona naknada bude nekih 10-15 feninga po metru kvadratnom
(1.000-1.500 KM po aru, prim. autora), objasnio je Ćosić.
Tako je Eastern Mining koncesiju platio šest puta jeftinije od ostalih koncesionara. Da su platili redovnu cenu koncesije, budžeti bi bili bogatiji za oko 5 miliona KM.
U ovom slučaju, Tužilaštvo Zeničko-dobojskog kantona nije dalo mišljenje o dodeli koncesije po nižoj ceni, iako je prema zakonu Vlada bila dužna da to zatraži. Državni pravobranilac Seđad Kliko nije želeo da o tome govori u zapisnik.
Adriatic Metals od 2017. godine u medijima veliča značaj projekta za građane ovog kraja i najavljuje radove koje podržava i lokalna vlast.
U 2020. godini Easter Mining je dobio i najveći komad polja za istraživanje i
eksploataciju, ovoga puta po deset puta nižoj ceni, 150 KM po aru. Vlada je ranije donela odluku kojom se jednokratna koncesiona naknada za sve koncesionare smanjuje sa 10.000 KM na 150 KM. Tako je koncesionar dobio pravo korišćenja na više od 3.200 ari zemljišta za 481.650 KM.

Iz Ministarstva privrede Zeničko-dobojskog kantona pojašnjavaju da je jednokratna naknada smanjena jer je povećana “kontinuirana naknada” koja će se plaćati nakon početka iskopa. Ovom odlukom kontinuirana naknada je skočila sa 1,50 KM na 3,90 KM po toni iskopane rude. Eastern Mining još nije počeo da isplaćuje odštetu po novoj ceni.
Generalni direktor Adriatic Metalsa Paul David Cronin tvrdi da je upravo on podneo ovaj predlog Vladi Zeničko-dobojskog kantona.
„Vlada Zeničko-dobojskog kantona smanjila je iznos početne naknade po hektaru kako bi omogućila veće mogućnosti istraživanja koje bi potencijalno dovelo do većih naknada kasnije ako istraživanje bude uspešno“, rekao je Kronin.
Bivši direktor Bošnjaković drugačije pamti poslovne planove kompanije.
„Kada sam bio dole, filozofija Eastern Mininga je bila sledeća: „Daj nam to, a onda ćemo istražiti i vratiti u stanje delove koji nam nisu potrebni ili ono što geološka istraživanja pokazuju da nije ekonomski isplativo.“
Kompanija je do početka ove godine u budžete Zeničko-dobojskog kantona i opštine Vareš uplatila oko 970 hiljada KM po osnovu kontinuirane koncesione naknade iz prvog ugovora. Po osnovnom ugovoru, trebalo je da počnu da plaćaju 2018. godine, ali je rok za završetak pripremnih radova produžen. Minimalne uplate, koje su morali da plate bez obzira na količine koje su iskopale, stizale su tek dve godine kasnije.
Za preostala koncesiona polja platiće punu naknadu kada počnu da vade rudu, što se očekuje u novembru ove godine.
Poslednji put su proširili koncesiono polje trećim aneksom ugovora 2022. Uzeli su 128 hektara za istraživanje na lokalitetu Saski Do. Ubrzo nakon toga menjaju naziv u Adriatic Metals BH. Za dodatna polja su izvršili jednokratnu uplatu od 19.200 KM.
Po mišljenju zastupnice Zeničko-dobojskog kantona Sanje Renić, nijedna država ne bi dozvolila veću naknadu za setvu krompira nego za vađenje metala, kako je Zeničko- dobojski kanton odlučio u ovom slučaju.
„Koncesiona naknada za poljoprivredno zemljište je 400 KM, dok je naknada za
eksploataciju zlata 150 KM. To nije u skladu sa dobrom praksom upravljanja u
Kantonu“, rekao je Renić, koji tvrdi da se radilo o favorizovanju koncesionara na štetu kantona.
U trećem aneksu o proširenju površine, po prvi put, nije pomenuta „stalna naknada“ za iskopanu rudu. Prema Kroninu, iako ne planiraju da rudare tamo, platili su koncesiju kako bi sprečili da druga kompanija dođe u to područje.

Čvrst put, krhko postrojenje

Dolaskom Adriatic Metalsa u rudnik na granici opština Vareš i Kakanj, trebalo je izgraditi novu saobraćajnicu od Vareša. Kronin kaže da Adriatic Metals gradi novu
saobraćajnicu, ali da je taj posao zastao zbog kašnjenja u dobijanju potrebnih dozvola.
U međuvremenu, radnici Adriatic Metalsa u rudnik dolaze iz pravca Kaknja šumskim putem, koji je za potrebe ovog preduzeća bez dozvole šljunčan i proširen. Put uz pitke potoke Trstionice i Vrući potok proširili su radnici kakanjske firme Trgošped sa svojim kooperantima.
Vlasnik Trgošpeda Iso Zaimović potvrdio je da su radovi na deonici Mehorić-Vrući potok izvedeni za Adriatic Metals, ali nije mogao da govori o detaljima jer je ugovorom vezan na tajnost.
Tako je šest kilometara makadamske staze pretvoreno u prometni kamionski put na štetu gotovo netaknutog prirodnog bogatstva Kaknja. „Put od ušća Vrućeg potoka do Trstionice u suštini nije ni postojao. Bila je to planinarska staza”, priseća se aktivistica Hajrija Čobo.
Prve prijave o posipanju šljunka i proširenju šumskog puta Inspekcija opštine Kakanj primila je krajem 2021. godine. Amir Dedić, načelnik inspekcije u Kaknju, priseća se svojih izleta na teren prema Vrućem potoku: „Prvi put smo tamo otišli , sve je to bila šuma. Bio je mali put, dovoljno širok da prođe džip. Prilikom naše druge posete, kamioni su već mogli da prođu”
Šume i šumsko zemljište su javno dobro kojim gazduju šumarska preduzeća. Prema rečima Jasmina Dedića, direktora Šumarije Zeničko-dobojskog kantona, ovo preduzeće nije dalo nikakvu dozvolu za put Mehorić-Vrući potok.
Međutim, interni dokument koji je iz Šumarije Kakanj poslao upravi preduzeća u
Zavidovićima pokazuje da su znali da Trgošped i njegovi kooperanti izvode radove za Adriatic Metals.
„Pružaju različite usluge za potrebe budućeg rudnika kao što su popravka kamionskih puteva, uklanjanje snega, popravka traktorskih puteva i mnoge druge usluge, a sve na zahtev i bez naknade“, navodi se u dokumentu koji je potpisao načelnik Šumarije Kakanj, Emir Ibrahimspahić.
Šumari su u oktobru 2021. posekli 22 kubika uglavnom zdravih stabala kako bi
Trgošped iz obližnjeg kamenoloma vadio kamen za asfaltiranje puta. Da bi se ovaj postupak opravdao, u Odluci o odobravanju projekta seče stabala je naznačeno da je drveće zaraženo. Odsečene jele i smrče prodali su privatnoj pilani bez uredne dokumentacije. Nakon pokretanja interne kontrole, naknadno je kreirana dokumentacija koja opravdava promet drvne građe.
Ibrahim Spahić se obratio direktoru Šumarskog preduzeća Jasminu Devedžiću da je zbog učestalih krađa drvo transportovano bez isporuke.

Inspektori su u proleće 2022. godine utvrdili da je, pored eksploatacije kamena i
rekonstrukcije puteva, „Trgošped“ u blizini rudnika u Rupicama bez potrebnih dozvola i saglasnosti za podršku Adriatic Metals-u postavio i doziranje.
I sam inspektor Dedić se pitao kako je to postrojenje uopšte moglo da počne da radi: „Zaista ne znam kako je to moguće, ali očigledno je moguće. Zbog toga u našoj prepisci koristimo izraz „ilegalno“ jer je to nezakonito. Nema papira, nema odobrenja.”
Shodno tome, inspektori su izrekli novčanu kaznu od 1.300 KM i naložili Trgošpedu da pribavi urbanističku saglasnost i saglasnost za izgradnju baznog postrojenja i susednog prizemnog objekta.
Kronin tvrdi da kompanija nije ni znala za gradnju: „Kada smo saznali za to, tražili smo od Trgošpeda da ga odmah ukloni i obnovi to područje.
Inspektor Dedić je u razgovoru za CIN potvrdio da je postrojenje opremljeno sistemom za ispuštanje otpadnih voda, takozvanog cementnog mleka, u potok. Iako dozator nije imao potrebne vodne dozvole, nastavio je sa radom, ispuštajući otpadne vode u Vrući potok i reku Trstionicu.
Inspektori su utvrdili devastaciju reka i rečnog područja i naložili sanaciju obala.

Borba za vodu za piće

Reka Bukovica sa druge strane brda nosi vodu iz lokalnih potoka i izvora ovog kraja.
Vodom snabdeva oko 37.000 stanovnika Kaknja, ali ekološka aktivistica Hajrija Čobo kaže da bi to mogao postati problem zbog rudnika u Rupicama.
„Minimalni ustupak mi ništa ne znači ako neću imati vodu za piće i neću je imati. Radovi se izvode na brdu koje je prožeto vodom kao što je telo prožeto venama. Kad teške metale ispustiš u podzemne vode, gotovo je, nema povratka“, upozorava Čobo.
Kakanjsko javno preduzeće Vodokom odbilo je u maju 2021. godine da Eastern Miningu da saglasnost za eksploataciju i izgradnju rudnika, potkrepljujući ovu odluku stručnim mišljenjem inženjera geologije Mirze Bašagića.
Bašagić je otkrio da Studija Rudarskog instituta iz Tuzle, koja je priložena uz zahev za davanje saglasnosti Eastern Mininga, daje netačne podatke. U njemu se navodi da koncesiono područje za eksploataciju ne ulazi u sliv reke Bukovice i da se ležište Rupica nalazi nizvodno od vodozahvata, te da buduća eksploatacija neće imati uticaja na vodozahvat.
„Neshvatljivo je da ovako renomirana kompanija kao što je Rudarski institut iz Tuzle može iznositi ovakve tvrdnje kada je poznato i potpuno jasno da se vodozahvat Bukovica nalazi nizvodno i na znatno nižoj nadmorskoj visini u odnosu na područje Rupice“, napominje Bašagić. .
Uprkos tome, Ministarstvo energetike, rudarstva i industrije FBiH je u julu 2021. godine izdalo Eastern Miningu dozvolu za podzemnu eksploataciju rude olova, cinka i barita.
Odluka o zaštiti izvorišta vode za piće Bukovica za Grad Kakanj na snazi je više od deceniju u Zeničko-dobojskom kantonu i njome je strogo zabranjena eksploatacija rudnih minerala u drugoj vodozaštitnoj zoni.
Dalibor Ballian, profesor na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, upozorava na moguću ekološku katastrofu.
„Životinje su uznemirene i polako napuštaju područje. Gubimo šumu, gubimo vodu za piće. Otpadne vode iz rudnika teku u Vrući potok, pa nizvodno do Trstionica, a Trstionica zagađuje okolinu Kraljeve Sutjeske, Haljinića, sve do Kaknja, gde se uliva u reku Bosnu.”