Artur Lajhtamer, saradnik za geoekonomsku politiku u Centru Žak Delor, naglašava hitnu potrebu da EU preispita svoj strateški pristup zaštiti kritičnih sirovina (CRM) usred eskalacije globalne konkurencije.
Od stupanja na dužnost 2019. godine, predsednica Evropske komisije fon der Lajen zagovarala je Evropski zeleni dogovor kao kamen temeljac tranzicije EU prema čistoj energiji. Za ovu inicijativu je ključno prepoznavanje strateškog značaja otpornih i raznovrsnih lanaca snabdevanja za održive sirovine, koje su neophodne za različite industrijske procese.
CRM-ovi, definisani kao resursi od velikog ekonomskog značaja sa visokim rizikom ponude, posebno su značajni. Oni su neophodni za ključne sektore kao što su čiste tehnologije, digitalne inovacije, istraživanje svemira i odbrambene aplikacije, a sve je to sastavni deo postizanja ambicioznih ciljeva Zelenog dogovora.
Od elektronike do tehnologije obnovljivih izvora energije kao što su turbine na vetar i solarni paneli, CRM-ovi kao što su elementi retkih zemnih metala, litijum i kobalt igraju vitalnu ulogu. Međutim, kako potražnja za CRM-ovima raste sa napretkom zelene tranzicije, EU se suočava sa značajnim izazovima u obezbeđivanju adekvatne i sigurne ponude.
Trenutne projekcije ukazuju na značajno povećanje potražnje za CRM-ovima, daleko nadmašujući kapacitete domaće ponude EU. Štaviše, rastuća potreba globalnog energetskog sektora za ključnim mineralima naglašava oštru konkurenciju za ove resurse na međunarodnoj sceni.
Veliko oslanjanje EU na uvoz CRM-a, zajedno sa zavisnošću od nekoliko zemalja za ključne materijale, predstavlja veliki rizik. Kina se posebno ističe kao dominantan igrač i u proizvodnji mnogih CRM-ova, što izaziva zabrinutost zbog poremećaja u snabdevanju i nestabilnosti cena.
Geopolitičke tenzije, kao primer rivalstva između SAD i Kine i sve veće kontrole Kine nad CRM lancima vrednosti, dodatno otežavaju ove izazove. Kinesko nametanje izvoznih ograničenja na kritične minerale naglašava potrebu da EU ojača svoju otpornost i smanji zavisnost od pojedinačnih dobavljača.
Kao odgovor na ove izazove, EU je uvela Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) kako bi poboljšala svoju ponudu CRM-a. CRMA ima za cilj da poveća domaće kapacitete, poboljša praćenje lanca snabdevanja i promoviše održive prakse nabavke.
Ključne odredbe podrazumevaju postavljanje ciljeva za domaću proizvodnju, preradu i reciklažu CRM-a do 2030. godine, zajedno sa merama za pojednostavljenje procesa izdavanja dozvola i obezbeđivanje finansijske podrške za strateške projekte. Pored toga, CRMA nastoji da ublaži rizike povezane sa prevelikim oslanjanjem na pojedinačne dobavljače diverzifikacijom partnerstava i unapređenjem međunarodne saradnje.
Izvor: miningwatch.news