Otkako je Talga, australijska rudarska kompanija, objavila svoje planove da otvori rudnik grafita u Nunasvaari, u Švedskoj, stanovnici obližnjeg Vitangija dovode u pitanje potencijalne koristi za svoju zajednicu. Očekuje se da će predloženi otvoreni rudnik, koji se nalazi duž reke Torneo uzvodno od sela, vaditi 100.000 tona rude grafita godišnje u narednih 25 godina.
Talga tvrdi da je grafit koji kopa ključan za zelenu tranziciju, jer je njegova jedinstvena struktura idealna za litijum-jonske baterije koje se koriste u električnim vozilima i sistemima za skladištenje obnovljive energije. Iako bi planeta mogla imati koristi od ovog resursa, meštani u Vitangiju su skeptični u pogledu prednosti koje će doneti njihovoj zajednici.
Kompanija se obavezuje da će otvoriti oko 60 lokalnih radnih mesta, ali osim toga, postoji zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu kao što su prašina, buka, zagađenje i ometanje staza irvasa. Uprkos uveravanjima iz Talge da će se poštovati međunarodni standardi za sanaciju zemljišta, stanovnici strahuju da će nakon zatvaranja rudnika tu biti ispražnjeni pejzaž sa gomilama šljunka i gomilama šljake.
Minimalno oporezivanje rudarske industrije u Švedskoj pogoršava problem, ostavljajući zajednice sa ograničenim beneficijama izvan skromnih mogućnosti zapošljavanja. Rudarske kompanije plaćaju zanemarljive honorare za vađenje ograničenih resursa, sa samo 0,2% tantijema koji se naplaćuju na vrednost iskopane rude, podeljene između vlasnika zemljišta i države. Lokalne opštine ne primaju direktne prihode od rudarskih aktivnosti.
Mehanizacija i automatizacija dodatno smanjuju učešće lokalne radne snage u rudarskim operacijama. Pojava napredne mašinerije zamenila je ručni rad, što je rezultiralo manjim brojem radnih mesta dostupnih stanovnicima. Pored toga, mnogi radnici u rudarskoj industriji putuju do udaljenih lokacija i plaćaju poreze na drugim mestima, lišavajući lokalne zajednice potencijalnih poreskih prihoda.
Kao odgovor na Talgine rudarske planove, gradonačelnik Kirune, gde se nalazi rudnik, pauzirao je proces planiranja. Opština, uprkos tome što je dom jednog od najvećih svetskih nalazišta gvozdene rude, suočava se sa značajnim dugovima, što izaziva zabrinutost u pogledu pružanja socijalnih usluga, dok joj nedostaju osnovna sredstva. Odluka gradonačelnika odražava mišljenje da rudarski projekti moraju dati prioritet lokalnim koristima i doprinijeti razvoju zajednice.
Širom Evrope, zajednice istražuju inovativne modele za pravednu tranziciju ka održivom razvoju. Od poreza na imovinu kompanija za proizvodnju energije vetra u Finskoj do zakupa zemljišta vetroparkovima u Nemačkoj, lokalne inicijative imaju za cilj da obezbede da ekonomske aktivnosti direktno koriste stanovnicima. Kako se svet kreće ka zelenijoj budućnosti, imperativ je da rudarski projekti poput Talge budu usklađeni sa principima društvene odgovornosti i prosperiteta zajednice.
Izvor: miningwatch.news