Projekat Topaz helijuma: Izgradnja bušotine za procenu

  Projekat Topaz je jedno od najkvalitetnijih otkrića helijuma na svetu, pošto je izbušeno i ispušteno 10,5% helijuma. Pulsar se sada priprema za bušenje procene bušotine u trećem kvartalu 2023. godine, gde su pripreme u poodmakloj fazi. Pulsar Helium Inc. je novoformirana kompanija koja ima 100% vlasništvo nad helijumskim projektom Topaz u Minesoti i Tunu,…


 

Projekat Topaz je jedno od najkvalitetnijih otkrića helijuma na svetu, pošto je izbušeno i ispušteno 10,5% helijuma. Pulsar se sada priprema za bušenje procene bušotine u trećem kvartalu 2023. godine, gde su pripreme u poodmakloj fazi.

Pulsar Helium Inc. je novoformirana kompanija koja ima 100% vlasništvo nad helijumskim projektom Topaz u Minesoti i Tunu, helijumskim projektom na Grenlandu. Oba projekta su nova otkrića sa Pulsarom koji je prvi pokretač u svakoj jurisdikciji. Umesto prerade starog tla, Pulsarova filozofija je da se fokusira na nove lokacije koje daju priliku da se zauzmu značajne kopnene pozicije sa potencijalom za velike akumulacije helijuma. Vredi napomenuti da se Pulsar fokusira samo na primarne pojave helijuma, pri čemu je helijum primarni ekonomski pokretač i ne koristi se za proizvodnju ugljovodonika. Samo nekoliko lokacija na Zemlji ima potencijal za primarni helijum, od kojih su Minesota i Grenland novi dodaci sa dokazanim sadržajem gasa.

Pulsar je posvećeni istraživač i programer helijuma registrovan u Britanskoj Kolumbiji, Kanadi, i namerava da se uvrsti na TSKS Venture Exchange u drugom kvartalu 2023. Osoblje uključuje iskusne profesionalce za helijum specijalizovane za oblasti geologije, operacija, proizvodnje, finansija, usklađenosti i javnosti veze. Tamo gde postoje praznine u stručnosti, Pulsar je angažovao stručne konsultante, uključujući osoblje sa Okeanografskog instituta Woods Hole i Edelgas grupe.

Pulsarov generalni direktor operacija, Michael Sturdy, objašnjava karakteristike Topazovog dobrog procenjivanja i aktivnosti koje su bile uključene pre postizanja ove značajne prekretnice.

 

Pozadina

 

Projekat Topaz je slučajno otkriven 2011. godine kada je istraživačka kompanija izvršila bušenje nikla, ali je umesto toga presrela ranije nepoznati gas sa visokim sadržajem helijuma. Dva uzorka gasa su poslata na analizu, jedan u komercijalnu laboratoriju, a drugi na Univerzitet u Torontu, sa sadržajem helijuma od 10,5%.

Pre zatvaranja bunara, gas je tekao četiri dana bez uočenog pada pritiska, pri čemu su rudimentarna merenja na terenu pokazala da je brzina gasa veća od 150 km/h (gornja granica sposobnosti anemometra). Kada je gas proglašen bezbednim i nezapaljivim, bunar je zapečaćen i napušten. Tim u Pulsaru je zatim dobio zakup za područje otkrića.

Projekat Topaz se nalazi na privatnim mineralnim pravima za koje Pulsar ima ekskluzivni zakup, sa susednim dodatnim potencijalnim zemljištem. Dalje prijave su podnesene privatnim vlasnicima prava na mineralne sirovine i federalnim i državnim vladama za proksimalna područja od interesa.

Otkriće topaza je jedinstvena geološka pojava i predstavlja prvi priznati primer novog geološkog okruženja u kojem se mogu akumulirati naslage visokog helijuma. Na sreću, Pulsar nema hladan početak u ovome, pošto je geologija regiona dobro proučena, jer se nalazi u blizini značajnih operacija vađenja minerala.

 

Dobro za procenu

 

Kratkoročni program rada za 2023. je bušenje bušotine za procenu u krugu od 20 m od otkrivske bušotine iz 2011. godine i sprovođenje ispitivanja bušotina kako bi se utvrdile karakteristike rezervoara koji sadrži helijum. Zadatak je zatim ubrzati otkriće ka studiji izvodljivosti kako bi se utvrdilo da li Topaz može postati komercijalno održiv proizvođač helijuma.

Pulsar namerava da izbuši predstojeću bušotinu za procenu korišćenjem industrijske standardne opreme sposobne da bezbedno radi u gasnom sistemu visokog pritiska, uključujući i prevenciju izduvavanja kako bi se zaustavilo nekontrolisano ispuštanje gasa iz bušotine. Na ciljnoj dubini, sistem bušenja će biti sistem zasnovan na fluidu zatvorene petlje koji omogućava timu za bušenje da kontroliše gas pod visokim pritiskom koji se očekuje da će naići u ovom poslednjem segmentu bušotine. Koristiće se samo biorazgradive, neopasne tečnosti, a komunalna voda će se dopremati kamionima, umesto da se koriste lokalni izvori. Takođe je vredno napomenuti da ni na jednom Pulsarovom projektu neće doći do hidrauličkog frakturisanja (fracing).

Započeli smo inspekciju opreme, gledajući kamionske i klizne platforme, od kojih su obe skromne veličine i lako prenosive u i iz lokacije. Rupa će u početku biti izbušena do dubine od 18,5 m gde će površinsko kućište biti postavljeno i cementirano kako bi se zaštitila lokalna podzemna voda od bilo kakvih tečnosti na koje možemo naići na većim dubinama. Rupa će zatim biti produbljena na približno 530 m korišćenjem tehnologije vazdušnog bušenja i efikasnijeg metoda bušenja kroz magmatsku geologiju koja se nalazi u Minesota Gvozdenom lancu.

Najdublji segment bušotine za procenu biće izbušen do dubine od približno 640 m, kada će se na površini postaviti glava bušotine, demobilisati platforma i premestiti oprema za ispitivanje bušotine na lokaciji.

Biće sprovedena serija testova bunara da bi se procenio pritisak i propustljivost predviđenog rezervoara helijuma. Ovi konačni podaci, zajedno sa geološkim informacijama dobijenim tokom procesa bušenja, omogućiće Pulsarovom timu da proceni komercijalnu održivost bušotine za procenu.

 

Geofizika

 

Geofizičke metode istraživanja se koriste za snimanje podzemnih struktura i potencijalnih akumulacija gasa. Ove metode obuhvataju zrele tehnologije koje uključuju merenje varijacija fizičkih svojstava Zemlje kao što su seizmički talasi, električna otpornost, gravitacija i magnetizam. Nekoliko od ovih geofizičkih metoda se često koristi zajedno za snimanje podzemnih akumulacija gasa. Pulsar koristi nekoliko od ovih alata pre bušenja bušotine za procenu na projektu Topaz, sa namerom da optimizuje lokaciju burgije za uspeh.

 

Vazdušna gravitaciona gradiometrija i magnetika

 

Gravitometrija vazdušne gravitacije (AGG) je moderna geofizička metoda koja se koristi za merenje suptilnih varijacija u Zemljinom gravitacionom polju ispod aviona. AGG je veoma efikasan metod koji se redovno koristi u naftnoj industriji kao deo alata za istraživanje gasa. Tehnika uključuje merenje prostorne brzine promene (ili gradijenta) gravitacionog ubrzanja do anomalija slike povezanih sa podzemnim geološkim karakteristikama. Ova merenja, u kombinaciji sa detaljnim merenjima Zemljinog magnetnog polja i drugim podacima, koriste se za mapiranje podzemne geologije. Ove geološke strukture kontrolišu geometriju i obim rezervoara koji sadrže helijum.

U avgustu 2022. sproveli smo AGG i magnetno istraživanje visoke rezolucije nad projektom Topaz. Analizom prikupljenih podataka o gravitaciji (i magnetnim), naše osoblje i konsultanti su kreirali detaljne 3D modele podzemne geologije, što je pomoglo u pozicioniranju bušotine za procenu.

 

Pasivna seizmika

 

Pasivna seizmika, takođe poznata kao tomografija ambijentalne buke, je metoda koja se koristi u seizmologiji i geofizici za proučavanje Zemljine podzemne strukture. Ambijentalna buka se odnosi na kontinuirane seizmičke vibracije niskog nivoa koje nisu nužno povezane sa specifičnim zemljotresima ili tektonskim događajima velikih razmera. Ove vibracije mogu biti generisane okeanskim talasima, promenama atmosferskog pritiska, saobraćajem ili drugim izvorima. Pasivna seizmička tomografija koristi ove naizgled nasumične signale za proučavanje unutrašnjosti Zemlje.

Tehnika uključuje korišćenje niza seizmometara raspoređenih u određenom regionu za snimanje ambijentalne seizmičke buke. Unakrsnom korelacijom signala sa različitih seizmometara, geofizičari mogu odrediti vreme putovanja seizmičkih talasa između različitih lokacija. Vremena putovanja se zatim koriste za kreiranje 3D tomografskih slika, koje pružaju informacije o podzemnoj strukturi i svojstvima, kao što su brzine seizmičkih talasa, i mogu pomoći da se identifikuju karakteristike kao što su rasedi, sedimentni baseni i vulkanski sistemi.

Pasivna seizmička tomografija ima nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne seizmičke metode sa aktivnim izvorom, koje koriste kontrolisane izvore energije kao što su vibracioni klipovi ili eksplozivi za generisanje seizmičkih talasa. Manje je invazivan, jeftiniji i može da pruži korisnu podzemnu rezoluciju na velikom području interesovanja. Pored toga, može se koristiti za praćenje i proučavanje vremenskih varijacija u Zemljinoj podzemnoj površini, kao što su one uzrokovane migracijom tečnosti i vulkanskom aktivnošću.

Predviđeno je da pasivno seizmičko istraživanje počne pre početka bušenja procene bušotine na projektu Topaz. Niz senzora (čvorova) će biti postavljen na predloženu lokaciju bunara i okolno zemljište, ostavljeno na period od oko mesec dana. Čvorovi se lako raspoređuju na terenu, po veličini su slični šoljici za kafu i samo ih treba postaviti na površinu. Kada se podaci obrađuju, tomografski podaci će se koristiti za povećanje ostalih geofizičkih podataka Topaza, kao što su AGG i magneti, za kalibraciju i poboljšanje podzemnog modela.

 

Identifikacija novih lokacija helijuma

 

Verujemo da okolina projekta Topaz ima ogroman potencijal helijuma, o čemu svedoči koncentracija helijuma od 2% izmerena u bušotini 160 km jugozapadno od planirane bušotine za procenu. U Pulsaru sa entuzijazmom istražujemo ovo prostrano područje, za koje verujemo da je novootkrivena provincija bogata helijumom u severnoj Minesoti.

Da bismo efikasno procenili potencijal helijuma u ​​regionu, koristimo ekonomičnu i minimalno invazivnu metodu uzorkovanja postojećih bušotina za vodu. Preko 6.000 registrovanih bušotina za domaću i industrijsku vodu nalazi se u našem interesnom području. Pulsar planira da proceni mnoge od njih koristeći prenosni maseni spektrometar. Ovaj napredni uređaj precizno kvantifikuje mnoštvo vrsta gasa (uključujući helijum) u uzorcima vode i gasa.

Do trećeg kvartala 2023. godine Pulsar ima za cilj da započne uzorkovanje vode iz bušotine, a pripreme su uveliko u toku. Lokalni izvođač, nakon što dobije dozvolu vlasnika bušotine, posetiće svaku lokaciju kako bi prikupio uzorke gasa i vode. Ovi uzorci će biti analizirani u realnom vremenu pomoću masenog spektrometra.

Očekuje se da će ovaj inovativni pristup dati precizne podatke o pojavama helijuma, koji su migrirali iz dubokog podzemlja u podzemne vode. Ove dragocene informacije će voditi naše istraživačke napore, ciljajući nova područja izvan impresivne koncentracije helijuma od 10,5% otkrivene na lokaciji za bušenje Topaz.

 

Rezime

 

Dve naše osnovne vrednosti u Pulsaru su:

  • Da bude održivo poslovanje i
  • Da prihvatimo inovacije.

Tehnike koje primenjujemo u našim istraživačkim i razvojnim aktivnostima su najsavremenije, obezbeđuju podatke najvišeg kvaliteta, a istovremeno imaju minimalan uticaj na pejzaž, živeći u skladu sa našim vrednostima.

Predstojeća bušotina za procenu na projektu Topaz je značajna prekretnica za Pulsar, i ako bude uspešna, onda smo korak bliže mogućnosti primarne proizvodnje helijuma.