Kad sretnu ekološki aktivisti, iz koje god zemlje da dolaze, poruka je ista – ne postoji zeleno rudarenje. Na tribini organizacije “Polekol” u Beogradu su razmenili iskustva o uticaju rudarenja na životnu sredinu. Susret je organizovan baš u trenutku kada vlasti u Srbiji šalju jasnu poruku da se od projekta Jadar i iskopavanja litijuma ne odustaje. Eko – aktivisti biće će tokom vikenda i u Loznici i Gornjim Nedeljicama.

Meštani Gornjih Nedeljica i doline reke Misisipi dele isti problem – Rio Tinto – kompaniju koja u Srbiji nastoji da otvori rudnik litijuma, a u SAD žele da iskopavaju nikl čemu se protivi lokalno stanovništvo.

 Ekološka aktivistkinja iz SAD Šanej Metson ističe da Rio Tinto zna da ima lošu reputaciju u svetu i da zato u dolini reke Misisipi posluje preko ćerke firme.

“Otvorili su novu kompaniju ‘Talon metals’, koja je deo njihove greenwashing strategije.  Kao i svuda u svetu Rio Tinto kupuje zemlju od lokalnog stanovništa i ulaže velika sredstva u lobiranje kod političara, i sada su dobili i sredstva od savezne vlade iako i dalje nemaju nikakva istraživanja i nikakve dozvole i nisu se konsultovali sa predstavnicima lokalne zajednice što bi morali da urade po zakonu”, ističe Šanej.

Marijana Petković iz Udruženja “Ne damo Jadar” ističe da je se meštani Jadra suočavaju sa problemima sa kojima se aktivisti u drugim krajevima sveta bore već decenijama.

“Ono što je ključ je da sistem rada multinacionalnih kompanija je apsolutno nepromenjen već dvadeset godina i mi evo sada kad razmenjujemo iskustva vidimo da se ništa ne menja, menjaju se samo kopači i trovači, a mantra o zelenoj energiji, je nepromenjena.  Mi ne dozvoljavamo da zakopaju i bez obzira na to da li je priča o Rio Tintu, ili nekom drugom u Jadru kopati neće niko“, ističe Petković.

“Aktiviste koji se protive otvaranju rudnika najviše zabrinjava odlaganje otpada i jalovišta koje bi, tvrde, nepovratno zagadilo reku i zemljište, a život lokalnog stanovništva učinilo nemogućim.

Poruke koje su se danas čule od međunarodnih stručnjaka za ekologiju međutim nisu ohrabrujuće.

Menadžerka kampanje za bezbedno odlaganje rudarskog otpada ističe da je njena organizacija Earthworks sačinila spisak od 14 obaveza koje bi rudarske komapnije trebalo da ispune kada je reč o odlaganju otpada, ali da do sada to nije ispunila nijedna rudarska kompanija.

“Prioritet rudarskih kompanija je njihov profit, a ne bezbednost i zaštita lokalnog stanovništva i zajednica. Postoji kvalitetnija tehnologija za odlaganje otpada i jalovine, od one koja se danas uglavnom koristi, ali rudarske kompanije je ne koriste zato što im umanjuje profite – što manje potroše na odlaganje otpada, više mogu da zarade”, ističe Moril.

I dok meštani Jadra poručuju da rudnika neće biti, vlasti šalju drugu poruku. Tome u prilog idu nedavne izjave predsednika države Aleksandar Vučić da je o uslovima pod kojima bi Rio Tinto radio u Srbiji već razgovarao sa predstavnicima te kompanije.

Da se od iskopavanja litijuma ne odustaje nagovestilo je i Pismo o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti kritičnih sirovina u koje spada i litijum, a koji je Srbija sa Evropskom unijom potpisala u septembru prošle godine. Taj akt predviđa bolje snabdevanje Unije kritičnim sirovinama, uključujući i litijum, čija će potražnja, procenjuje Evropska komisija, porasti i za 11 puta za narednih pet godina.

Sa druge strane Diego Marin iz Evropskog biroa za životnu sredinu ističe da bi Srbija trebalo da razmisli o tome da li je litijum sirovina budućnosti.

“Litijum je važna sirovina, ali tehnologija napreduje i dostigla je tu tačku da litijum verovatno neće biti toliko značajan za tehnologiju u narednih 20 godina. Sada imamo natrijum – jonske baterije, koje će preuzeti tržište. Bojim se da je sada u Srbija najviše koncentrisana na litijum, umesto na neke tehnologije budućnosti i plašim se da će tako sama sebi uskratiti mogućnost napretka na putu razvoja novih tehnologija koje će smanjiti uticaj na životnu sredinu“, poručuje Marin.

 Ekološki aktivisti ocenjuju da je gotovo nemoguće naći balans između povećanih rudarskih aktivnosti i očuvanja životne sredine. Zato svim vladama, pa i srpskoj, jedino preostaje da procene da li je dobit koja se ostvaruje otvaranjem rudnika, veća od štete koja nastaje po životnu sredinu i lokalnu zajednicu.

Žaklina Živanović iz organizacije Polekol ističe da ta organizacija dovela aktiviste iz čitavog sveta kako bi se pokazalo da su problemi sa kojima se suočavaju prisutan svuda.

“Doveli smo ljude iz Amerike, Portugala, Irske, kako bismo pokazali da su problemi i borba koju vode univerzalna. O tim problemima razgovaraćemo i sa lokalnim zajednicama. Cilj nam je da razgovaramo sa građanima i da im približimo kakva je situacija. Zato ćemo i sutar svi zajedno otići u Gornje Nedeljice“, kaže Živanović.

Izvor : Insajder