Dubokomorski rudar Gerard Barron insistira na tome da metoda ekstrakcije njegove kompanije imaju mali uticaj na životnu sredinu.
Njegova firma, The Metals Compani, koristi mašine na daljinsko upravljanje veličine kamiona „da sakuplja kamenje koje se nalazi na morskom dnu“. Ove stene se zatim drobe i obrađuju kako bi se oslobodio veliki broj ključnih minerala koji su potrebni za proizvodnju baterija – kobalt, nikl, bakar i mangan.
Trenutno se radi na testiranju,ali kanadska firma se nada da će dobiti odobrenje za početak komercijalnog rudarenja u međunarodnim vodama u severnom Pacifiku već krajem 2025.
Trenutno takvo komercijalno vađenje ne dozvoljava Međunarodna uprava za morsko dno (ISA), telo UN-a koje reguliše morsko dno u međunarodnim vodama. Međutim, ISA i njenih 169 država članica trebalo bi da se sastanu kasnije ove godine kako bi pokušali da definišu pravila koja bi potencijalno mogla omogućiti njeno pokretanje, a konačno glasanje se očekuje u roku od 24 meseca.
Oko 30 zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Brazil, Kanadu, Francusku i Nemačku, žele da se zabrana nastavi zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Međutim, druge nacije, uključujući Kinu, se zalažu za velike dubokomorske rudarske aktivnosti u međunarodnim vodama.
Norveška je dospela na naslovnice prošle nedelje kada je postala prva zemlja na svetu koja je dozvolila buduće dubokomorsko rudarstvo u svojim teritorijalnim vodama. SAD istražuju mogućnost da učine isto, a predsednik Bajden je naredio Pentagonu da podnese izveštaj o tom pitanju do 1. marta.
Ovaj potez usledio je nakon što je 31 član Kongresa u decembru napisao otvoreno pismo o eksploataciji dubokog mora, rekavši da SAD moraju da istraže svaki put za ojačanje lanaca snabdevanja retkim zemljanim i kritičnim mineralima.
Pored sakupljanja stena (formalno nazvanih „polimetalni noduli”) koje leže na morskom dnu, druge metode dubokog iskopavanja su invazivnije i uključuju kopanje.
Svetski fond za prirodu (WWF) protivi se svim dubokomorskim rudarenjima na osnovu toga što kaže da predstavlja neprihvatljiv rizik za morski život.
„Ako se industrija nastavi, intenzitet i metode iskopavanja dubokog morskog dna mogli bi da unište čitava staništa i vrste“, kaže Kaja Loen Fjertoft, morski biolog i viši savetnik za održive okeane u WWF-u.
„Mnoge vrste koje žive u dubokom moru ne mogu se naći nigde drugde. Poremećaji na samo jednom rudarskom mestu mogu da zbrišu čitave vrste.“
Ona dodaje: „Pored direktnog uništavanja ekosistema kada se minerali iskopavaju, velika oštećenja i poremećaji bi verovatno nastali usled svetlosi, buke i zagađenja sedimentima.
“Takođe postoji šansa za efekte drugog nivoa na susedno morsko dno ili susedni vodeni stub.”
Oblast severnog Pacifika koju The Metals Compani želi da iskopa zove se Clarion-Clipperton zona. Ovo je ogroman deo okeana koji se nalazi između Havaja i Meksika, koji meri 4,5 miliona kvadratnih kilometara .
G. Barron kaže da bi rudarenje ovde izazvalo mnogo manje ekoloških poremećaja nego postojeće rudarstvo na kopnu. On ukazuje na trenutnu eksploataciju nikla, gde su dva najveća svetska proizvođača Indonezija i Filipini.
Već dugo postoji zabrinutost zbog uticaja ovog rudarstva na prašume u obe zemlje.
„Područje na koje smo fokusirani, gde se nalaze ove stene, je zona ponora“, kaže gospodin Baron. Ova večno mračna zona je 3.000 do 6.000 m ispod nivoa mora.
G-đa Fjaertoft iz WWF-a tvrdi da bi potražnja za novim lokacijama za iskopavanje minerala mogla biti smanjena kroz više ulaganja u preradu postojećeg rudarskog otpada, kao i kroz više recikliranja.
U međuvremenu, druga firma koja želi da započne komercijalno eksploataciju dubokog mora, norveški Loke Minerals, rekla je za Bi-Bi-Si prošle nedelje da je potrebno više studija o uticaju na životnu sredinu.
Lopta je sada u polju ISA i tolika je osetljivost pitanja da je teško znati šta će ona učiniti.
G. Norton kaže da su za dubokomorsko rudarstvo potrebni „snažni ekološki propisi“, ali da se ISA takođe suočava sa „uravnotežavanjem“. „Ono što treba da urade je da se zaista pozabave pitanjem ravnoteže između rizika i potrebe.
Izvor : BBC News
