Rudarstvo, zelena tehnologija i uticaj na životnu sredinu

Potražnja za metalima i mineralima neophodnim za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, solarnih panela i baterija naglo raste. Svetska banka predviđa porast potražnje od 500 odsto za materijalima kao što su bakar, boksit, kobalt, nikl i mangan do 2050. godine. Kako se rudarska industrija sve više prepliće sa klimatskim rešenjima, postoji očigledna nepodudarnost. Aime Boulanger, izvršna…


Potražnja za metalima i mineralima neophodnim za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, solarnih panela i baterija naglo raste. Svetska banka predviđa porast potražnje od 500 odsto za materijalima kao što su bakar, boksit, kobalt, nikl i mangan do 2050. godine.

Kako se rudarska industrija sve više prepliće sa klimatskim rešenjima, postoji očigledna nepodudarnost. Aime Boulanger, izvršna direktorka Inicijative za osiguranje odgovornog rudarstva (IRMA), ističe ovaj paradoks, naglašavajući hitnu potrebu za promenom.

Ulažu se veliki napori da se rudarstvo učini zelenijim. Kompanije koriste tehnologiju za optimizaciju operacija i smanjenje emisije ugljenika. Inicijative uključuju poboljšanje efikasnosti dizel kamiona, korišćenje obnovljivih izvora energije kao što je solarna električna energija i usvajanje inovativnih praksi upravljanja otpadom.

Međutim, industrija se i dalje bori sa značajnim ekološkim i društvenim izazovima. Upotreba vode i upravljanje otpadom ostaju glavna briga, a jalovišta predstavljaju rizik od toksične kontaminacije.

Boulanger naglašava aktuelnu transformaciju industrije, naglašavajući značaj organizacija kao što je IRMA u držanju kompanija odgovornim. Reputacija rudarskog sektora za štetu naglašava potrebu za sistemskim promenama, vođenim ojačanim propisima i tržišnim podsticajima za održivost.

Recikliranje nudi put ka umanjenom uticaju rudarstva na životnu sredinu. Prenamenom elektronskog otpada i ponovnom obradom rudarskog otpada, vredni metali i elementi retkih zemalja mogu se oporaviti uz smanjenu potrošnju energije i vode.

Ipak, Dijego Marin iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) naglašava da se treba pozabaviti prekomernom potrošnjom. Fokus ne treba isključivo da bude  na reciklaži, već i na smanjenju, ponovnoj upotrebi i preispitivanju obrazaca potrošnje. Smatra da  je to od suštinskog značaja za postizanje istinske održivosti.

Na kraju, dok tehnološki napredak može da ublaži uticaj rudarstva na životnu sredinu, promena paradigme ka održivoj potrošnji i proizvodnji je imperativ. Energetska tranzicija zahteva brzu i odlučnu akciju kako bi rudarska industrija imala ulogu u ublažavanju klimatske krize.

Izvor: miningwatch.news