Strateški metali su ključni za Evropsku uniju jer nastoji da smanji svoju zavisnost od kineskih ili ruskih sirovina. Međutim, vodeći rudarski projekat u Bosni i Hercegovini izaziva bes kod nekih stanovnika.
Za nekoliko sedmica, polimetalni podzemni rudnik srebra u Varešu u Bosni i Hercegovini treba da počne pune operacije. Srebro, zlato, olovo, cink, bakar, antimon i drugi metali bi se tada mogli izvući iz stena.
Ali ne slažu se svi sa tim. Ekološki aktivisti iz obližnjeg grada podneli su žalbu Kancelariji Bernske konvencije Saveta Evrope, tvrdeći da projekat ugrožava lokalni biodiverzitet i da će voda biti zagađena planiranim rudarskim aktivnostima.
800.000 tona minerala biće izvučeno iz zemlje svake godine. To je trenutno najveći rudarski projekat u Bosni i Hercegovini, koji predstavlja 25% direktnih stranih investicija zemlje.
Odgovor na potrebe Evrope za strateškim sirovinama?
Glavni operativni direktor Metju Hajn je ponosan na novu fabriku za preradu u kojoj će se prerađivati koncentrati srebra, olova i cinka. Radnici su još uvek zauzeti farbanjem cevi u jarko žute i plave boje, fiksiranjem metalnih šipki i dovršavanjem sofisticiranog sistema za prečišćavanje vode zatvorenog kruga.
Ulaganje u rudnik je 200 miliona evra. Kada se operacija pokrene, rudnik će doprinijeti više od 2% bosanskom BDP-u. Početak je zakazan za početak 2024. godine.
„Vidimo da zakonodavstvo koje je EU usvojila o nabavci kritičnih sirovina interno prepoznaje potrebu da Evropa bude nezavisna u obezbeđivanju sopstvene budućnosti“, kaže Metju Hajn.
„Bosna i Hercegovina ima ogromnu ulogu u tome. Koncentrat koji proizvodimo, a koji se otprema širom Evrope, sadrži sve metale koji su zaista važni u zelenoj i čistoj (energetskoj) tranziciji.“ Strateški metali iz Vareša potrebni su za energetsku tranziciju Evrope: za solarne ćelije, električna vozila, stanice za punjenje i vetroturbine.
Zabrinutosti za životnu sredinu
U susednom gradu Kaknju, organizovani su protesti. Hajrija Čobo optužuje rudarsku kompaniju da se bavi prevarama kada je studija životne sredine u pitanju. Dat je mandat institutu sa sedištem u Velikoj Britaniji koji navodno nema dozvolu za rad u Bosni i Hercegovini.
„Ova druga studija je praktično nelegalna u ovoj zemlji. Ne odobrava je nijedna vlast “, kaže ona.
Hajrija Čobo podnela je žalbu Savetu Evrope, tačnije Sekretarijatu Bernske konvencije koji nadgleda zaštitu biodiverziteta.
Grade se sekundarni rudarski putevi, drveće se seče. Hajrija pokazuje na žutu građevinsku mašinu koja se bučno spušta nizbrdo.
„Reč je o radovima u koritu koje je zaštitna zona broj dva, gde su takvi građevinski radovi strogo zabranjeni“, objašnjava ona. „I još uvek to rade.
„Ova vlada ugrožava živote najmanje 40.000 ljudi u mom gradu“, kaže Hajrija, „zarad profita za britansku kompaniju i nekoliko stotina ljudi koji će se zaposliti. Znate li kako se to zove? To je neokolonijalizam“.
Adriatic Metals negira da je počinio krivična dela
U svetlu ovih navoda, Ured pravno obavezujuće Bernske konvencije traži od vlade Bosne i Hercegovine da za sada obustavi rudarske aktivnosti dok se stvar ne razjasni. Od vlade se traži da podnese zvaničan izveštaj Bernskoj konvenciji kako bi se razjasnilo da li rudnik ugrožava biodiverzitet.
Menadžerka održivosti Adriatic Metalsa Vildana Mahmutović odbacuje sve navode.
„To je veoma udaljeno od naših podzemnih rudarskih aktivnosti. Sve studije su prilično sigurne da postoji vodena barijera između, tako da naše podzemne vode neće uticati na vodosnabdevanje na suprotnoj strani brda“, rekla je ona.
“Teški metali su prisutni (u vodi), ali ispod graničnih vrednosti i ono što je važno i ključno ovde je da to pratimo tri godine, pre nego što smo započeli aktivnosti. Prisustvo teških metala u ovoj vodi je zapravo priroda samog Vareša“.
Nakon što je druga rudarska kompanija Rio Tinto bila prinuđena da prekine projekat rudnika litijuma u susednoj Srbiji usred velikih protesta, Adriatic Metals se odlučuje za drugačiji pristup.
Oni masovno ulažu u komunikaciju, transparentnost, blisku saradnju sa lokalnim zainteresovanim stranama i strogu kontrolu zagađenja.