Srbija: Rudnik Čukaru Peki će raditi još 70 godina

Srbija Ziđin Majning, najveći izvoznik iz Srbije planira da zadrži ovu vodeću poziciju. Do sada je u ovom rudniku otkopano četiri miliona tona rude. Kapacitet flotacije je 10.000 tona prerade rude dnevno a kratkoročni planovi kompanije su povećanje kapaciteta flotacije na 12.000 tona potom na 45.000 tona kada startuje iskopavanje rude u Donjoj zoni. Bilansne…



Srbija Ziđin Majning, najveći izvoznik iz Srbije planira da zadrži ovu vodeću poziciju. Do sada je u ovom rudniku otkopano četiri miliona tona rude. Kapacitet flotacije je 10.000 tona prerade rude dnevno a kratkoročni planovi kompanije su povećanje kapaciteta flotacije na 12.000 tona potom na 45.000 tona kada startuje iskopavanje rude u Donjoj zoni. Bilansne rudne rezerve u rudniku Čukaru Peku procenjene su na 36 miliona tona.

„Hoćemo da nam rudnik Čukaru Peki postane primer u Evropi i svetu bude u formi parka i bašte. Da se svake godine menja, jer će se saditi različite biljke i kulture. Od oko 1.070 zaposlenih radnika u kompaniji, uglavnom u menadžmentu radi 110 Kineza, ali je tendencija da se taj broj smanjuje, a da se daje šansa građanima iz Srbije”, rekao je Čen Jong (Chen Yong), generalni direktor kompanije Srbija Ziđin Majning (Serbia Zijin Mining) novinarima iz Srbije koji su prošle nedelje imali priliku da obiću ovaj rudnik, koji u potpunosti ispunjava standade rudarenja za 21. vek.

Čen Jong je novinarima obećao da će ubuduće svake godine pozivati „sve prijatele iz medija da dođu u posetu rudniku“ i uvere se kako napreduju u ostvarivanju veoma ambicioznih planova na iskopavanju i predi rude bakra i pratećeg plemenitog metala – zlata.

Čen Jong, generalni direktor kompanije Srbija Ziđin Majning

Od do sada uloženih 670 miliona dolara investicija u rudnik Čukaru Peki kompanija Peki Zijin Mining je 10 odsto usmerila u ekologiju, sporovdeći svoju zelenu agendu. Ekologija je, naravno, veoma bitna jer, rudnici, ne samo kod nas već svida u svetu, važe za pogone koji zagađuju životnu sredinu. Ali, osnovni smisao rudarenja, ostvarivanje ekonomskih efekata, naravno da su takođe veoma bitni.

Zadržaćemo vodeću izvoznu poziciju

Branko Rakočević, pomoćnik generalnog direktora u Srbija Ziđin Majning” napominje da je ova kompanija izvoznik broj jedan drugu godinu zaredom a da je dobit u prva dva kvartala 2023. u odnosu na isti period prošle godine veći.

„Trenutno, sa ostvarenih 400 miliona dolara dobiti u prvoj polovini godine smo premašeni rezultati poslovanja tokom istog perioda prethone godine. Ndamo se da će narednom periodu dobit biti još veća. Naša kompanija daće sve od sebe po pitanju razvoja“, rekao je rakočević navodeći da je od 2021. godine, kada je u oktobru započelo rudarenje na lokaciji rudnika Čukaru Peki kompanija ukupno državi platila 178 miliona dolara na ime rudne rente, taksi i poreza.

Na ime rudne rente, koja za bakar iznosi 5% Ziđin Majning je u državni budžet Srbije uplatio 107 miliona.

„Ove godine već smo za prva dva kvartala isplatili državi i lokalnoj samoupravi 29 miliona dolara“, navodi Rakočević ističući da su planovi realni jer se radi na povećanju kapaciteta prerade.

Do sada je u ovom rudniku otkopano četiri miliona tona rude. Kapacitet flotacije je 10.000 tona prerade rude dnevno a kratkoročni planovi kompanije su povećanje kapaciteta flotacije na 12.000 tona.

„Izgradnjom nove flotacije, koju planiramo u narednih pet godina, koja će imati kapacitet 45.000 tona dnevno postićićemo povećanje kapaciteta sa 12.000 na 57.000 tona“, otkriva Rakočević.

Bilansne rezerve

Bilansne rudne rezerve u rudniku Čukaru Peku procenjene su na 36 miliona tona. Eksploataciona polja – rudna tela su takozvana Gornja zona 1, Gornja zona 2 i Donja zona. Bilansne rezerve Gornje zone 1 su „teške“ 1,2 miliona tona bakra i 78 tona zlata. U Gornjoj zona 2 je 220.000 bakra i osam kilograma zlata a u Donjoj zoni ima 2,2 miliona tona bakra i 32 tone zlata.

Sada je u toku eksploatacija Gornje zone 1 rudnog tela, a u planu je da se krene sa eksploatacijom Gornje zone 2. Radi se dokumentaicija za otpočinjanje eksploatacije ove zone, što će, kad krene, povećati izvoz koncentrata bakra.

„Eksploatacioni vek Gornje zone je nekih 13 godina. Ako smo krenuli 2021. godine to znači da ima dovoljno rude za još nekih 11 godina za Gornju zonu. Potom ćemo narednih 50 do 60 godina eksloatisati rudu u Donjoj zoni. Rudno telo Donje zona još uvek se geološki istražuje. Ovo je procena koja je overena u Ministarstvu rudarstva i energetike. Nakon detaljinijih istraživanaj dobiće se pouzdaniji podaci. Baš zbog toga ekonomska studija, koja bi pokazala profit još nije gotova“, objašnjava Rakočević komentarišući da je sada rano govoriti koliko dugo će trajati eksploatacija u ovom rudniku.

Sada se procenjuje da će rezerve u rudniku Čukaru Peki potrajati 60 možda i 70 godina. A investiranje mora da traje tokom celog perioda eksploatacije.

Trenutno se radi planska i studijska dokumentacija na osnovu koje će se raditi projektna dokumentacija za eksploataciju Donje zone. U Ziđin Majningu očekuju da u narednih 10-ak godina otpočnu sa eksploatacijom ovog ležišta. Tada će biti povećana i količina koncentrata koji se izvozi.

Najveći kupac koncentrata Kina

Kompanija Srbija Ziđin Majning ne koristi postojeću topionica u Boru. Izvoze sav proizvedeni koncentrat bakra. Ističu da „topionica trenutno nije u fokusu“.

„Imamo stabilno tržište prodaje koncentrata. Dugororočno gledano, sigurno bi bilo isplativije da se izgradi i topionica. Razmišljalo se o topionici ali, za sada je nećemo graditi. Naš finalni proizvod je koncentrat. Imamo stabilno tržište za izvoz“, kaže Rakočević navodeći da nema uslužne prerade koncentrata bakra.

Kupci su po celom svetu. Koncentrat rude iz ovog rudnika prerađuje se u Kanadi, Španiji, Bugarskoj, Brazilu, Koreji i, najviše, u Kini. Koncentrat je, inače, u obliku praha.

A potražnja za bakrom i zlatom je konstantna. Bakar je takav metal koji je tražen uvek i svida. Zlato je prateći metal kome cena sa aktulenom ekonomskom krizom raste. Kao i potražnja za njim.

„Cena bakra jeste pala sa 9.500 na 8.300 dolara po toni. Ali, sada ne očekujemo neke veće oscilacije. Tržište nije poremećeno. Cena se definiše na londonskoj berzi jer, bakar je berzanska roba. Kupci su zainteresovani. Najveći broj kupaca je u Kini. Industrija raste svida u svetu, tako da smo i mi kao industrija stabilni“, kaže Rakočević napominjući da u Srbiji nemamo kupce jer je naš finalni proizvod koncentrat, prenosi Energija Balkana.