Nedavna najava o nalazištu visokokvalitetnog fosfata od najmanje 70 milijardi tona u Norveškoj od strane Norge Mininga izazvala je uzbuđenje da bi mogla da zadovolji globalnu potražnju za đubrivima i baterijama za električne automobile u narednih 50 godina. Čak i ako se procene kompanije pokažu naduvanim, otkriće bi i dalje moglo da igra ulogu u ispunjavanju ove potražnje.
Fosfor, dobijen iz fosfatnih stena, je ključni sastojak đubriva. Oko 90% svetske iskopane fosfatne stene koristi se za proizvodnju đubriva za poljoprivredu. Pre otkrića u Norveškoj, globalne rezerve fosfatnih stena iznosile su oko 71 milijardu tona globalno.
Trenutno, potražnju za fosforom zadovoljava nekoliko zemalja, od kojih pet kontroliše ogromnih 85% svetskih rezervi fosfatnih stena, Maroko (50 milijardi tona), Kina (3,2 milijarde tona), Egipat (2,8 milijardi tona), Alžir ( 2,2 milijarde tona) i Južna Afrika (1,6 milijardi tona), koji se polako smanjuju.
Kina je 2021. godine bila najveći svetski izvoznik fosfatnih đubriva, sa 24,3% svetske trgovine, a sledi Maroko (20,6%). Te godine Kina je proizvela 85 miliona tona, dok je Maroko proizveo 38 miliona tona. Ostali veliki izvoznici u 2021. su Egipat (17%), Izrael (11,7%) i Tunis (3,7%). U 2021., najveći uvoznici su bili Brazil (37,7%), Bangladeš (12,2%), Sjedinjene Države (8,6%) i Indonezija (5,4%).
Norveško nalazište fosfata nosi izazove i implikacije za zemlje na globalnom i
regionalnom nivou. Trenutno, fosfor ostaje u velikoj potražnji, ali se suočava sa
značajnim problemima u snabdevanju.
Sa pozitivne strane, novo otkriće bi moglo da pomogne u rešavanju globalne krize bezbednosti hrane, koja je pogoršana ruskom invazijom na Ukrajinu. Trenutno, visoka koncentracija rezervi fosfata u nekolicini zemalja i nedavno nametnuti kineski sistem kvota za ograničavanje izvoza fosfata čine zemlje sve ranjivijim na potencijalne poremećaje ili iznenadne skokove cena.
Kako globalna populacija nastavlja da raste, potražnja za hranom takođe raste, što vrši pritisak na poljoprivrednike da proizvode više hrane, uprkos suočavanju sa značajnim problemima kao što su zagađenje zemljišta i različiti prinosi useva širom sveta. Veće količine đubriva, uključujući i đubriva na bazi fosfora, mogu biti potrebne da bi se ispunila sve veća globalna poljoprivredna proizvodnja i potražnje potrošača.
A za Globalni jug, posebno, stalni rast cena će sve teže otežati pristup ograničenim zalihama fosfatnih đubriva. Iz ove perspektive, izgledi da Norveška postane veliki izvoznik fosfata/fosfatnog đubriva je svetionik nade.

Drugo razmatranje je uloga koju bi Norveška mogla da igra u podršci evropskim, pa čak i zapadnim, „zelenim i digitalnim tranzicijama“. Ključni u digitalnoj proizvodnji i težnji za neutralnošću ugljenika, Evropska komisija je istakla fosfor i fosfat kao ključne u održavanju statusa Evrope kao globalnog dinamo.
Za Norvešku, koja je postala najveći evropski snabdevač prirodnim gasom nakon
izbijanja rusko-ukrajinskog rata, ovo otkriće nudi ogromne ekonomske mogućnosti.
Trenutno, šesti po veličini trgovinski partner Evropske unije u robi, Norveška bi mogla postati još važnija za Evropu, istovremeno pomažući preoblikovanju globalnih i regionalnih lanaca snabdevanja. To bi moglo dodatno podržati Zapad u njegovom tekućem ekonomskom (i političkom) rivalstvu protiv kinesko-ruskog partnerstva. Ovo je posebno uočljivo s obzirom na plan Evrope da se „odbaci“ od Kine, od koje je region godinama skoro u potpunosti zavisio od kritičnih minerala.
U isto vreme, ovo nudi Australiji, zemlji koja obiluje retkim zemljištima i kritičnim
materijalima, uključujući fosfat (1,1 milijardu tona), šansu da, između ostalog, ostvari trgovinske sporazume i saradnju sa evropskim zemljama.
Ali postoje i nedostaci. Otkriće fosfata stavlja u centar pažnje trenutno stanje
istraživanja, vađenja i obogaćivanja rudarstva u Evropi. Delimično zbog ekoloških
zabrinutosti (kao što su zagađenje, zagađenje vode i emisije ugljenika), samo nekoliko evropskih zemalja ima aktivne rudnike, zbog čega region skoro u potpunosti zavisi od uvoza fosfata (uglavnom kao đubriva ili stočne hrane) iz zemalja kao što su Maroko, Finska i Sirija.
Kombinacija pohlepe, korupcije, nekompetentnosti i lošeg upravljanja dovela je do toga da se bum eksploatacije fosfata u Nauruu pretvorio u katastrofu za lokalno stanovništvo.
S obzirom na kombinaciju sve složenijeg geopolitičkog okruženja, ograničenih globalnih zaliha zbog velike potražnje i sistemske konkurencije između Kine i Sjedinjenih Država, fosfat je nesumnjivo strateška briga za zemlje širom sveta.
Ta konkurencija za takve resurse može dovesti do sukoba resursa ili čak pokušaja da se obezbedi kontrola nad rezervama kroz strateške investicije ili akvizicije. Zemlje sa značajnim rezervama fosfata i proizvodnim kapacitetima mogu uticati na globalna tržišta i geopolitiku, pa čak i da koriste svoje rezerve fosfata za političku i/ili ekonomsku dobit.
Evropska unija ima novi Zakon o kritičnim sirovinama, koji materijale klasifikuje u tri kategorije – strateške, kritične i nekritične – u cilju rešavanja ovih izazova. Međutim, kako je Evropska komisija klasifikovala fosfor i fosfatne stene kao „kritične” minerale, a ne kao „strateške”, niti ispunjava zahteve za referentnu vrednost 40% domaće proizvodnje niti srodne propise o ubrzanom postupku.
Uprkos potencijalnim poteškoćama sa kojima se suočava kompanija Norge Mining u dobijanju ekoloških dozvola, kao i mogućim zabrinutostima stanovnika i aktivista za zaštitu životne sredine, za norvešku vladu se kaže da projekat vidi kao visoki prioritet.

Bez obzira na to, slučaj Naurua, malog, udaljenog ostrva u Tihom okeanu nekada
bogatog fosfatom, trebalo bi da posluži kao upozorenje svim zainteresovanim stranama.
Tokom 20. veka, usred „borbe za fosfate“ i promene geopolitike, razne kompanije su preduzimale eksploataciju fosfata na ostrvu kako bi pomogle u ispunjavanju rastuće potražnje za poljoprivrednim đubrivima. Ipak, kombinacija pohlepe, korupcije, nekompetentnosti i lošeg upravljanja dovela je do toga da se bum eksploatacije fosfata u Nauruu pretvorio u katastrofu za lokalno stanovništvo, uz značajne ekonomske, ekološke i ekološke posledice. Pošto je skoro sav raspoloživi fosfat Naurua ekstenzivno iskopan, zaostali vrhovi krečnjaka i pejzaž učinili su veliki deo ovog zemljišta neupotrebljivim.
Iako bi otkriće fosfatnih naslaga moglo da se pozabavi globalnom nesigurnošću hrane i povezanim zabrinutostima, kao i da pomogne u podršci zelenim i digitalnim ambicijama Evrope, jasno je da se brojni izazovi prvo moraju prevazići.