Kršenje ljudskih prava u rudarskoj industriji i uništavanje životne sredine moglo bi potkopati napore EU da osigura pristup sirovinama i ublaži klimatske promene.
Rudarski gigant Glenkor vadi bakar u peruanskoj provinciji Espinar više od jedne decenije. Za to vreme je dokumentovano prisustvo toksičnih metala u prirodi i ljudima. Tek nedavno je peruanska vlada priznala ono što je mnogima na terenu bilo očigledno: uzročnu vezu između Glenkorovih operacija Antapacai i zagađenja u Espinaru.
Potražnja za bakrom – i drugim kritičnim mineralima koji se koriste u zelenoj tehnologiji – značajno je porasla. Za sada je samo nekoliko zemalja odgovorno za iskopavanje i preradu ovih resursa.
„Trka je u toku“ , primetila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u martu, kada je najavila Zakon o kritičnim sirovinama, koji ima za cilj da smanji trenutnu zavisnost Evropske unije. Zajedno sa predloženim Net-Zero Industri Act, to je odgovor bloka na Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država, koji uključuje obavezu povećanja domaće ponude kritičnih minerala.
Nedavno, obraćajući se svetskim liderima na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), generalni sekretar UN Antonio Gutereš se fokusirao na to kako najbolje zadovoljiti rastuću potražnju za bakrom, litijumom, kobaltom..
To znači da će rudarska industrija, koju su UN kategorisale kao sektor visokog rizika za ljudska prava, imati značajnu ulogu u energetskoj tranziciji. U tom kontekstu, mnogi evropski lideri su voljni da zažmure pred kršenjem ljudskih prava i uništavanjem životne sredine u industriji. Ali zanemarivanje ovih pitanja moglo bi potkopati napore EU da obezbedi pristup sirovinama i ublaži klimatske promene.
U svom govoru, Gutereš je naglasio da vađenje kritičnih minerala „mora biti obavljeno na održiv, pošten i pravedan način“ kako bi se izbeglo ponavljanje „grešaka iz prošlosti“ – što se odnosi na bogati svetski istorijski obrazac sistematske eksploatacije zemalja u razvoju.
Da bi se sprečio takav ishod, najavio je stvaranje novog panela lidera vlade, industrije i civilnog društva koji će izraditi dobrovoljne smernice za rudarske industrije. Slično tome, Minerals Securiti Partnership nastoji da poboljša ekološke, društvene i upravljačke standarde (ESG) širom globalnog sektora minerala.
Iako su ovi napori korak u pravom smeru, oni neće biti dovoljni da osiguraju poštovanje pravila održivosti. Sa Zakonom o kritičnim sirovinama, EU namerava da stvori obostrano korisna partnerstva sa zemljama bogatim resursima i promoviše strateške projekte za rudarenje, preradu i reciklažu kritičnih minerala. Ali pritisak da se krene brzo mogao bi dovesti do oživljavanja starih praksi.
Usredsređivanjem na smanjenje potražnje i uvođenjem strožih zahteva i efikasnih mehanizama , EU bi mogla da spreči štetu po životnu sredinu i kršenje ljudskih prava, a istovremeno ispuni svoj cilj izgradnje nezavisnijeg i otpornijeg bloka.
Izvor : Eco-Business