Očekuje se da će potražnja za materijalima koji pokreću zelenu i digitalnu tranziciju značajno porasti. Evropa sada treba da preduzme mere da bi izbegla zavisnost od pojedinih zemalja .
Odvikavanje ekonomije od fosilnih goriva i prelazak na zelenu i digitalnu budućnost je poduhvat koji zahteva mnogo metala i minerala, što uključuje povećanu potražnju za materijalima koji su ključni za to. Na primer, očekuje se da će potreba EU za litijum-jonskim baterijama za napajanje električnih automobila i za potrebe skladištenja energije porasti 21 put do 2050. Slično je i za turbine na vetar, potražnja EU za retkim zemnim metalima će se povećati 4,5 puta do 2030. i 5,5 puta do 2050. godine.
Zavisnosti lanca snabdevanja
Izveštaj o predviđanju analizira kompletne lance vrednosti za 15 ključnih tehnologija u pet strateških sektora odgovornih za realizaciju zelene i digitalne tranzicije, kao i odbrambenu i svemirsku agendu EU. Pruža perspektivnu osnovu za pomoć u identifikaciji strateških sirovina za ključne tehnologije i aplikacije, identifikuje uska grla i precizira segmente lanaca snabdevanja kojima je potrebno jačanje.
Izveštaj je otkrio da Kina, posebno, kontroliše mnoge faze takvih strateških lanaca snabdevanja , uključujući ekstrakciju i preradu sirovina. U svim tehnologijama analiziranim u izveštaju, postoji ogromna zavisnost od uvoza iz Kine, u različitim fazama lanca vrednosti, u rasponu od samo sirovina (u slučaju elektrolizera), do sirovina i prerađenih materijala zajedno sa komponentama ( na primer turbine na vetar i magneti za elektromotore) i u nekim slučajevima, kompletan lanac vrednosti (solarni fotonapon).
EU je trenutno na čelu industrije elektrolizera (koja proizvodi vodonik), lider je u tehnologiji toplotnih pumpi i ima najveći udeo na tržištu robotike za civilne egzoskelete. Međutim, EU gubi globalno liderstvo u nekim od analiziranih tehnologija. Na primer, od prethodnog predviđanja iz 2020. godine, udeo EU u globalnoj proizvodnji vetroturbina je opao sa 58% na 34%, dok je udeo Kine porastao sa 23% na 52%.
Krhkost globalnih lanaca snabdevanja i rizici povećane zavisnosti od trećih zemalja bili su veoma jasni tokom pandemije COVID-19 i agresije Rusije na Ukrajinu. EU je rešila svoju zavisnost od ruske nafte i gasa tako što je ubrzala svoju energetsku tranziciju i postavila ambiciozne ciljeve za primenu obnovljivih tehnologija. Međutim, sa očekivanom velikom potražnjom za takvim tehnologijama, EU bi mogla da rizikuje da zameni jednu zavisnost drugom, osim ako ne preduzme mere.
Mere za jačanje lanaca snabdevanja
Zakon o kritičnim sirovinama predlaže ciljane mere politike kako bi se obezbedio pristup neophodnim strateškim materijalima i sigurnijim i otpornijim lancima snabdevanja. Ove mere uključuju međunarodna partnerstva za diversifikaciju snabdevanja, razvoj domaćih proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, reciklažu i efikasnost resursa, supstituciju i inovacije.
Postavljanje realnih ciljeva za povećanje domaćih izvora EU i diverzifikaciju lanaca snabdevanja, na primer putem trgovinskih i investicionih sporazuma, takođe bi trebalo da igra veću ulogu. Međutim, u mnogim slučajevima, zbog geografskih, ekonomskih i geopolitičkih ograničenja, alternative za diverzifikaciju snabdevanja iz pouzdanih zemalja možda i ne postoje.
Konačno, istraživanje i inovacije u oblasti supstitucije (na primer, naprednih materijala) su važni i za autonomiju EU i za njeno globalno liderstvo.
Izvor : European Commission
