Akt o kritičnim sirovinama (CRMA) predstavlja važan korak Evropske unije u rešavanju izazova bezbednog i održivog pristupa kritičnim sirovinama (CRM), sa ciljem da se značajno smanji zavisnost EU od pojedinačnih dobavljača iz trećih zemalja i promoviše cirkularnost i praksa održive nabavke. Odredbe CRMA mogu se posmatrati kao rezultat dve decenije napora EU i političkog dijaloga u cilju aktivnog ublažavanja rizika u snabdevanju.
Uredba ima veliki uticaj na zainteresovane strane, uključujući rudarsku i prerađivačku industriju, proizvodne kompanije, lokalne zajednice, potrošače, nacionalne vlade, aktere van EU i investitore. Iako CRMA predstavlja mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, ekonomski razvoj i tržišne prednosti za kompanije koje se pridržavaju njenim odredbama, ona takođe donosi izazove. Industrija rudarstva, prerade i reciklaže će se suočiti sa zadatkom ispunjavanje standarda i obezbeđivanjem investicija, što će zahtevati pažljivo planiranje, kvalifikovanu radnu snagu i usklađenost sa novim propisima. Proizvodna industrija i OEM-ovi će morati da prilagode svoje lance snabdevanja i strategije nabavke, potencijalno suočeni sa povećanim troškovima i prekidima. Ublažavanje negativnih uticaja na lokalne zajednice zahtevaće prakse održivog razvoja i angažovanje zainteresovanih strana. Evropski potrošači mogu videti promene u dostupnosti proizvoda, cenama i transparentnosti. Nacionalne vlade će morati da uravnoteže ciljeve ekonomskog razvoja sa ekološkim i socijalnim razmatranjima i osiguraju koordinaciju sa drugim državama članicama EU. Akteri van EU koji isporučuju sirovine u EU mogu se suočiti sa promenama u dinamici trgovine i potencijalnim tenzijama, dok strateška partnerstva mogu ponuditi mogućnosti za saradnju. Investitori će se susresti sa novim mogućnostima, ali i novim rizicima, pri čemu će ESG faktori postati ključni u donošenju odluka o ulaganju.
CRMA je jedinstveni instrument politike za jačanje evropske zelene tranzicije i otvorene strateške autonomije, dok zahteva neophodan kapacitet za sprovođenje zakona na nivou država članica, lokalne zajednice i EU, što može dovesti do povećane potrebe za administrativnom podrškom javnih službenika , konsultanata i drugog osoblja. Nedostatak radne snage u implementaciji može ometati opipljiv napredak. Definicija referentnih vrednosti, detalja implementacije i harmonizacija među državama članicama će uticati na rezultate implementacije CRMA. Jasnoća, pojednostavljenje i objedinjavanje zahteva za sertifikaciju i izveštavanje neophodni su za transparentnost i usklađenost. Pristup finansiranju i saradnja između investitora, kompanija i vlada biće od suštinskog značaja, a blisko učešće građana je ključno za odgovorne prakse ulaganja i otporan lanac snabdevanja sirovinama. Ulaskom u ove izazove i korišćenjem mogućnosti, CRMA može doprinijeti održivom upravljanju resursima i unapređenju čistih tehnoloških industrija EU.
