Zašto se svet našao u grenlandskoj „zlatnoj groznici“

    Topljenje leda na Grenlandu otkriva kritične mineralne resurse zemlje. Rudarske kompanije, vlade i milijarderi posmatraju uglavnom nedovoljno istraženo bogatstvo. Gubitak leda sa Grenlanda ove godine je postigao novi rekord. Najnoviji izveštaj Evropske svemirske agencije pokazuje da se gubitak leda sa Grenlanda i Antarktika pet puta povećao od 1990-ih zbog klimatskih promena. Led koji…


 

 

Topljenje leda na Grenlandu otkriva kritične mineralne resurse zemlje. Rudarske kompanije, vlade i milijarderi posmatraju uglavnom nedovoljno istraženo bogatstvo.

Gubitak leda sa Grenlanda ove godine je postigao novi rekord. Najnoviji izveštaj Evropske svemirske agencije pokazuje da se gubitak leda sa Grenlanda i Antarktika pet puta povećao od 1990-ih zbog klimatskih promena. Led koji se povlači otkriva bogate mineralne resurse Grenlanda. Još uvek uglavnom neistražene, kompanije i vlade sada gledaju na rudarstvo na Grenlandu, uključujući i kritične minerale potrebne za energetsku tranziciju.

Artik je dugo bio od geopolitičkog značaja. Područja sa ogromnim nalazištima minerala mogu se naći u severoistočnoj Aziji, a severna Kanada ima velike rezerve nikla, bakra, kobalta i retkih zemalja između ostalog. I Rusija i Kina grade brodove ledolomce na nuklearni pogon koji su u stanju da miniraju Arktik. Godine 2019. bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je da želi da kupi Grenland.

Istraživanje u grenlandskom regionu Nuussuaq dospelo je na naslovne strane 2021. nakon što je KoBold Metals najavio zajedničko ulaganje sa rudarskom kompanijom Bluejay Mining sa Grenlandom za projekat Disko-Nuussuaq, koji će se prvenstveno fokusirati na iskopavanje nikla, bakra, platine i kobalta. Taj poduhvat podržavaju neki od najbogatijih ljudi na svetu, uključujući Bila Gejtsa, Džefa Bezosa i Majkla Blumberga.

Prema Bluejay Miningu, projekat ima potencijal da parira rudniku Norilsk-Talnakh u Sibiru.

„Postoji veliko interesovanje oko Disko-Nussuaaq-a zbog geoloških postavki,“ kaže Bo Møller Stensgaard, izvršni direktor Bluejay Mininga. „Uporediv je sa okrugom Norilsk, koji je jedan od najvećih proizvođača nikla i bakra na svetu.

 

Rudarstvo na Grenlandu: nedovoljno istražena granica

 

Grenland je uglavnom bio netaknut rudarskom industrijom zbog kombinacije zaštićene prirode i teških uslova u zemlji. U izveštaju istraživačkog centra Brookings iz 2014. godine navodi se da je malo verovatno da će zemlja uskoro privući velike rudarske projekte.

„Troškovi istraživanja i vađenja drugih resursa na Grenlandu su visoki zbog teškog okruženja i nedostatka infrastrukture, što odvraća od ulaganja“, navodi se u izveštaju. „Kao i druge oblasti na granicama vađenja resursa, uspešan razvoj velikih projekata na Grenlandu u velikoj meri zavisi od međunarodnih cena roba.

U zemlji je bilo uspešnih rudarskih projekata. Grad Ivittuut je nekada držao najveće svetske rezerve kriolita, minerala koji se koristio za proizvodnju aluminijuma. Rudnik je bio u funkciji više od jednog veka pre nego što je prestao sa proizvodnjom 1987.

„Postoje neki moderni rudnici uspostavljeni na Grenlandu, ali Grenland bi doživeo mnogo više razvoja da nije bilo izazovnog okruženja“, objašnjava Stensgaard. „Morate imati stručnost i poštovanje uslova da biste imali uspešnu operaciju.

Trenutno, Grenland ima dva aktivna rudnika. Međutim, samo Bluejay Mining ima četiri projekta u razvoju, a desetine drugih kompanija takođe imaju projekte istraživanja u toku. Nekoliko kompanija je već zatražilo licence, a posebno Anglo American.

Led koji se topi ne otkriva samo rudarska područja na Grenlandu. To takođe olakšava neke od prepreka koje dolaze sa udaljenim arktičkim područjima. Brodovi mogu doći do područja koja ranije nisu bila dostupna, a sezona otpreme je duža.

Poređenje između novih eksploatacija delimično omogućenih zbog globalnog zagrevanja i rudarenja minerala za energetsku tranziciju nije izgubljena za mnoge. Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta, a klimatske promene već utiču na živote i sredstva za život stanovništva Grenlanda. Tri od četiri stanovnika kažu da su lično iskusili posledice klimatskih promena, a oko 38% kaže da se veoma ili umereno plaše klimatskih promena.

„Vidimo duže sezone i blaže zime, gde smo u mogućnosti da više istražujemo“, kaže Stensgaard. „Istovremeno, čini se da su vremenski obrasci dinamičniji i manje predvidljivi. Pošto je radio na Grenlandu više od 20 godina, video je kako se pejzaž menja.

„Vidite efekte klimatskih promena. Glečeri su se povukli, a ledene kape se tope. Iako otključava nove načine rada ovde, ne bih rekao da sam srećan zbog ovoga. Bez obzira na situaciju, ja bih radio na Grenlandu.

Da bi sprečile dalje topljenje ledenih kapa, zemlje moraju drastično da smanje emisije gasova staklene bašte. To zavisi od elektrifikacije i minerala potrebnih za tehnologije kao što su baterije i električna vozila. Rudarstvo može obezbediti ove minerale, ali istovremeno i samo rudarenje neizbežno ima uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice.

„Grenland je pogranično područje koje je nedovoljno istraženo i može da obezbedi resurse koji su potrebni budućnosti“, kaže Stensgaard. „Prepoznajemo okolne probleme, a istovremeno priznajemo da bi metali izvađeni sa Grenlanda mogli biti deo rešenja za klimatske promene.“

 

Rudarstvo kao put ka finansijskoj nezavisnosti

 

Grenland je samoupravna zemlja od 2009. godine i ima pravo na samoopredeljenje, ali je i dalje deo Kraljevine Danske. Iako zemlja ima pravo da proglasi nezavisnost, što je i ono što većina Grenlanđana želi, to je teško, uglavnom zbog finansijske zavisnosti Grenlanda od Danske. Danska daje oko 500 miliona dolara (3,42 milijarde DKr) svake godine Grenlandu u vidu subvencija. Nema mnogo opcija da se ta sredstva zamene. Kao rezultat toga, mnoge političke partije na Grenlandu podržavaju izgradnju rudarske industrije kako bi se stekla finansijska nezavisnost, osim ako se uranijum ne kopa.

Projekat Kvanefjled imao je potencijal da postane jedan od najznačajnijih svetskih proizvođača retkih zemalja. Međutim, projekat je takođe kopao uranijum, što ga je učinilo kontroverznim među meštanima i političarima. Tokom nacionalnih izbora, obe aktuelne koalicione stranke protivile su se rudarstvu uranijuma, usledila je zabrana i projekat je blokiran.

Ako nije u pitanju uranijum, većina Grenlanđana se ne protivi rudarstvu. Studija iz 2022. objavljena u Nature Sustainability, pokazala je da velika većina Grenlanđana podržava ekstrakciju minerala. Gradonačelnik opštine Avanaata, pod koju spadaju mnogi potencijalni rudarski projekti, istakao je koristi za lokalne zajednice u intervjuima, „posebno stvaranje rasta kroz zapošljavanje i dodatni razvoj infrastrukture“.

Prema poslednjim dostupnim podacima Grenlandske Uprave za mineralne resurse, samo opština Avanata je imala skoro 20 neiskorišćenih dozvola za rudarstvo, pokrivajući skoro 12.000 km². Više od 7.000 km² od toga ima licencu samo za Anglo American. U 2019. godini, skoro 35.000 km² je bilo u istraživanju na Grenlandu. Za kontekst, to je otprilike veličine Tajvana ili Moldavije. Sa povećanim interesovanjem za rudarstvo na Grenlandu od tada, verovatno je da je ovo područje sada još veće.

Mnogi od ovih projekata su u ranoj fazi i još uvek moraju da prođu kroz istraživanje, planiranje i razvoj. Zbog svih prepreka koje rudarski projekti moraju da prevaziđu, lokalna saradnja je posebno važna u udaljenim područjima, napominje Stensgaard. „Lokalno znanje je od suštinskog značaja za stvarno delovanje u udaljenim i povremeno nepristupačnim oblastima“, kaže on. “Potrebno vam je to razumevanje ograničenja, uslova i rizika.”