Značaj kritičnih sirovina: esencijalne komponente za uspešnu tranziciju

Svetska banka procenjuje da će do 2050. godine biti potrebno 3 milijarde tona metala i minerala da bi se zadovoljile potrebe globalne energetske tranzicije. Prema Filipu Varinu, predsedavajućem i bivšem predsedniku Svetskog foruma materijala, u narednih 30 godina izvadićemo iz planete onoliko materijala koliko je eksploatisano od početka čovečanstva. Tržište ovih sirovina se više nego…


Svetska banka procenjuje da će do 2050. godine biti potrebno 3 milijarde tona metala i minerala da bi se zadovoljile potrebe globalne energetske tranzicije. Prema Filipu Varinu, predsedavajućem i bivšem predsedniku Svetskog foruma materijala, u narednih 30 godina izvadićemo iz planete onoliko materijala koliko je eksploatisano od početka čovečanstva. Tržište ovih sirovina se više nego udvostručilo u poslednjih pet godina, a Međunarodna agencija za energetiku očekuje „neviđeni rast“ u godinama koje dolaze.

Dugoročno gledano, ekonomija zasnovana na čistoj energiji zahtevaće manje eksploatacije od one zasnovane na fosilnim gorivima čak i uz rast potražnje za mineralima.

Kritične sirovine se koriste za mnoge tehnologije čiste energije. Prema IEA, električna vozila koriste šest puta više mineralnih sirovina od konvencionalnih automobila, a vetroelektrane na kopnu zahtevaju devet puta više mineralnih resursa nego postrojenja na gas. Pored toga, bakar je kritičan za sve tehnologije vezane za električnu energiju, retkozemni elementi se koriste za vetroturbine, a platina je potrebna za elektrolizere.

Prema Komisiji za tranziciju energije, čak i uz maksimalnu efikasnost i recikliranje postojećih minerala i uzimajući u obzir trenutne kapacitete rudarstva, postojaće jaz između potražnje i planirane ponude za neke ključne materijale za tranziciju energije. Podaci sugerišu da trenutni tempo jednostavno neće omogućiti dovoljnu ponudu da bi se pratila potražnja za najtraženijim mineralima, uključujući litijum, nikl, grafit, kobalt, neodimijum i bakar.

Postoji paradoks da iako su kritične sirovine neophodne za našu budućnost čiste energije, proces njihovog izdvajanja i korišćenja je dugo bio štetan. Realnost je da se rudarska industrija decenijama bori da ispuni svoje obaveze i ublaži svoj uticaj na zajednice i životnu sredinu.

Bilo je i sugestija da u određenim slučajevima upotrebe – poput baterija koje se koriste u električnim vozilima (EV) – kritični minerali nisu ništa bolji za planetu od vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Ovo je zbog metoda ekstrakcije i rafinacije koje se koriste za dobijanje minerala za EV baterije, kao što su litijum, kobalt i nikl, zatim ugljenik koji se emituje tokom proizvodnje, kao i niske stope recikliranja minerala do danas.

Međutim, dokazi ukazuju na to da ovo nije tačno. Jasno je da su električna vozila čistija alternativa tradicionalnim benzinskim ili hibridima na gas. Prema Međunarodnom savetu za čist transport, emisije tokom životnog veka EV su niže od uporedivih automobila na benzin, u rasponu od 66%–69% u Evropi do 19%–34% niže u Indiji , gde ugalj ostaje glavni izvor električne energije.

Kao što gornji primer pokazuje, postoje složenosti u poređenju ekonomije čiste energije koja koristi kritične materijale sa onom koju pokreće fosilna goriva jer su njihova svojstva fundamentalno različita. Ali su prednosti jasne:

Ekonomija zasnovana na fosilima zahteva mnogo više eksploatacije od one zasnovane na čistoj energiji ,oko 1.500 puta vise. Uprkos očekivanom rastu potražnje za mineralima, to će ostati tako, delom zato što su motori na fosilna goriva i povezana infrastruktura daleko manje energetski efikasni nego tehnologije čiste energije. Pored toga, očekuje se da će intenzitet minerala u čistim tehnologijama opasti, kao što smo videli sa smanjenjem od 40-50% u upotrebi srebra i silicijuma u ​​solarnim ćelijama tokom protekle decenije. Slično tome, potražnja za bakrom bi mogla pasti za 30% u narednim decenijama zbog nižeg intenziteta bakra u električnim vozilima.

Prekidi u snabdevanju fosilnim gorivima mogu dovesti do trenutnih nestašica energije i skokova cena, dok poremećaji u snabdevanju kritičnim mineralima mogu da izazovu kašnjenja, ali ne predstavljaju neposredan rizik za energetsku bezbednost.

Fosilna goriva se ne mogu ponovo koristiti kada se potroše sagorevanjem, dok postoji veliki potencijal za ponovnu upotrebu i reciklažu kritičnih materijala.

Dobra vest je da industrija preduzima korake da poboljša način na koji funkcioniše. Tehnološke inovacije stvaraju ekološki odgovornije, efikasnije i pristupačnije načine da se minerali pronađu, izvuku iz zemlje i prerađuju, dok istovremeno smanjuju potrebu za snabdevanjem mineralima unapređenjem recikliranja i zamene.

Izvor : Breakthrough Energy