Značajno prisustvo kritičnih sirovina u rudarskom otpadu iz Bergslagena

Kritične sirovine kao što su elementi retkih zemalja, fosfor i volfram nalaze se u starom rudarskom otpadu u Bergslagenu. To pokazuju dva nova izveštaja Geološkog zavoda Švedske (SGU). Potencijalni resursi ne mogu da zadovolje potrebe evropske industrije, ali bi ipak mogli da doprinesu snabdevanju kritičnim sirovinama. Potreba za kritičnim metalima i mineralima za tekuću energetsku…


Kritične sirovine kao što su elementi retkih zemalja, fosfor i volfram nalaze se u starom rudarskom otpadu u Bergslagenu. To pokazuju dva nova izveštaja Geološkog zavoda Švedske (SGU). Potencijalni resursi ne mogu da zadovolje potrebe evropske industrije, ali bi ipak mogli da doprinesu snabdevanju kritičnim sirovinama.

Potreba za kritičnim metalima i mineralima za tekuću energetsku tranziciju je velika, dok je proizvodnja i u Švedskoj i u EU veoma mala. Kao deo vladine direktive iz 2021. godine, Geološki zavod Švedske (SGU) je stoga istražio mogućnosti za ekstrakciju kritičnih metala iz rudarskog otpada, kao što su otpadne stene i jalovina.

SGU je objavio rezultate uzoraka rudnika u centralnom, zapadnom, istočnom i južnom Bergslagenu, koji pokazuju da postoje značajni nivoi kritičnih i strateških sirovina u tamošnjem rudarskom otpadu.

Rudarski otpad iz Bergslagena mogao bi da dopuni primarnu proizvodnju kritičnih metala i minerala. Takvo vađenje bi takođe pružilo mogućnosti za sanaciju bivših rudarskih lokacija, kaže Patrick Casei, geolog u SGU.

Međutim, visoki nivoi kritičnih metala u otpadu nisu dovoljni. Takođe moraju postojati velike količine rudarskog otpada da bi ekstrakcija bila ekonomski održiva. Stoga, novi izveštaji takođe predstavljaju procene preostalih količina metala i minerala u otpadnoj steni i jalovini.

Grengesberg je, na primer, bio jedan od najvećih rudnika u zapadnom Bergslagenu i ruda gvožđa se tamo kopala od 18. veka. Procenjuje se da rezervoar jalovine koji je pripadao rudniku sadrži 21.500 tona retkozemnih elemenata, 156.000 tona fosfora i 2,2 miliona tona gvožđa.

Procene predstavljene u izveštajima nisu ni blizu iznosa potrebnih za industriju u Evropi, ali bi mogle biti značajan dodatak. Takođe, procene ne uzimaju u obzir šta je moguće izdvojiti.

Uzimajući u obzir jalovinu, nova geofizička polja merenja i određivanja gustine činili su osnovu proračuna. Za procene otpadnih stena, s druge strane, brojevi proizvodnje su uzeti iz istorijskih podataka, što je otežalo izračunavanje potencijalne količine kritičnih sirovina, kaže Gunar Rauseus, geolog u SGU.

Stoga bi bile potrebne nove procene resursa, koje takođe uključuju detaljna istraživanja preostalih otpadnih stena. Takvi proračuni nisu bili deo zadatka SGU.

Izvor : SGU