Aksel Egert, izvršni direktor Evropske asocijacije čelika (EUROFER), rekao je da je evropskoj industriji čelika potrebno 5 miliona tona vodonika godišnje kako bi prešla na dekarbonizaciju. Govoreći na specijalizovanoj konferenciji u Poljskoj, Egert je napomenuo da bi ključni projekti čelika u regionu trebalo da integrišu upotrebu vodonika do 2026-2027. Međutim, izazov leži u snabdevanju vodonikom. Trenutno se cena konvencionalno proizvedenog vodonika kreće od 10 do 11 €/kg, ali da bi industrija ostala konkurentna, trošak bi trebalo smanjiti na 2-3 €/kg.

Eksperti su na konferenciji procenili da bi Evropi moglo biti potrebno 20-25 godina da bi obezbedila dovoljne zalihe vodonika za dekarbonizaciju svoje industrije čelika. Egert je naglasio značaj prikupljanja i skladištenja ugljenika (CCUS) za razvoj industrije, posebno pošto je predviđeno da dozvole za besplatne emisije ugljenika u EU ističu do 2034. S obzirom da obnovljiva energija ne može da zadovolji postojeću potražnju do isteka dozvola, CCUS postaje ključan, posebno za nastavak proizvodnje čelika na bazi uglja.

Tomaš Slezak, izvršni direktor poljskog Veglokoksa, sugerisao je da će koksni ugalj ostati neophodan dok se u potpunosti ne krene sa primenom alternativne tehnologija, što je proces koji bi mogao potrajati. Uprkos tome što ga EU navodi kao kritičnu sirovinu, na koksni ugalj se negativno gleda. Poljska, sa svojim rudnicima uglja, kvalifikovanom radnom snagom i stručnošću, ima određenu fleksibilnost u ovom pogledu.

U međuvremenu, koalicija nemačke vlade osmislila je mehanizam finansiranja buduće vodonične mreže u zemlji, produžavajući njen period izgradnje do 2037. i pružajući zaštitu investitorima u slučaju bankrota. Primarna vodonična mreža, dužine preko 9,7 hiljada kilometara, koštaće oko 20 milijardi evra, a 60 odsto infrastrukture čine postojeći gasovodi.

Izvor: miningwatch.news