Glavni cilj Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) je uspostavljanje sigurne i održive nabavke kritičnih sirovina za Evropsku uniju (EU). CRMA definiše “kritične sirovine” kroz dva aneksa, navodeći 34 materijala koji se smatraju strateškim, od kojih je 17 klasifikovano kao kritično. Zakon priznaje visoku koncentraciju ovih materijala u nekoliko zemalja van EU kao značajan rizik za nabavku. Brzo usvajanje Zakona, od predloga u martu 2024. do finalizacije u aprilu 2024, naglašava hitnost kojom institucije EU i države članice pristupaju ovom pitanju. CRMA ističe zavisnost EU od ovih materijala za njeno unutrašnje tržište i ekonomiju, pominjući potencijalne izvore kao što je rudarenje na dubokom morskom dnu.
Tri faze pristupa za smanjenje rizika nabavke
CRMA opisuje sveobuhvatnu strategiju za smanjenje rizika povezanih sa nabavkom kritičnih sirovina:
- Promovisanje domaće eksploatacije:
EU ima za cilj povećanje eksploatacije sirovina unutar svojih država članica, sa ciljem da se 10% svih kritičnih sirovina koje se troše u EU, tu i proizvode.
Novi projekti istraživanja, kao što su oni u Kiruni, severna Švedska, dobiće veću pažnju i potencijalno lakše uslove za eksploataciju.
2. Reciklaža:
Zakon zahteva značajno povećanje reciklaže, sa ciljem da 25% godišnje potrošnje u EU dolazi iz recikliranih materijala.
Evropske deponije, koje sadrže značajne količine kritičnih sirovina, identifikovane su kao potencijalni izvori za reciklažu. Pored toga, EU želi smanjiti izvoz otpada koji sadrži vredne sirovine.
Države članice su obavezne da razviju mere za poboljšanje cirkularnosti svojih ekonomija.
3. Diversifikacija izvora nabavke:
CRMA postavlja cilj da se smanji zavisnost od bilo koje pojedinačne zemlje van EU za kritične sirovine na manje od 65% do 2030. godine, sa posebnim fokusom na smanjenje oslanjanja na kineske retke zemlje.
EU aktivno formira strateška partnerstva i neguje odnose kako bi osigurala alternativne izvore ovih materijala, što vodi ka povećanim investicijama i pojednostavljenim uslovima za uvoz.
Prilike za privatni sektor
Iako CRMA primarno cilja javni sektor, on takođe pruža značajne mogućnosti i nove obaveze za privatni sektor:
1.Promocija strateških projekata:
Zakon naglašava značaj strateških projekata, koji mogu biti smešteni unutar država članica EU ili u trećim zemljama i mogu biti preduzeti od strane vlada i privatnih subjekata.
Evropska komisija je odgovorna za evaluaciju i kvalifikaciju projekata na osnovu kriterijuma kao što su izvodljivost, održivost i pouzdanost.
Projekti koji se smatraju strateškim imaju koristi od poboljšanog pristupa finansiranju, mehanizmima smanjenja rizika i potencijalno pojednostavljenih procedura za odobrenje.
2.Pristup finansijskoj podršci:
Strateški projekti mogu dobiti finansijsku podršku putem uspostavljenih fondova EU kao što su Fond za pravednu tranziciju, Evropski fond za regionalni razvoj, Instrument za oporavak i otpornost, Inovacioni fond i InvestEU.
CRMA priznaje da javna podrška može biti neophodna kako bi se osigurala efikasna realizacija projekata duž lanca vrednosti kritičnih sirovina, čak i ako to predstavlja državnu pomoć, koja je obično ograničena antimonopolskim zakonima.
3.Pojednostavljeni procesi odobrenja:
Da bi se olakšalo poslovanje, Zakon predlaže da prometeri projekata moraju komunicirati samo sa jednim kontaktom na nivou vlade, čime se rešava uobičajeni problem složenih i dugotrajnih procedura odobrenja u sektoru.
Obaveze za privatni sektor
CRMA uvodi nekoliko obaveza za kompanije koje posluju u sektoru kritičnih sirovina:
1.Pripremljenost kompanija na rizik:
Do 24. maja 2025. godine, države članice moraju identifikovati velike kompanije koje koriste strateške sirovine za proizvodnju raznih visokotehnoloških i industrijskih proizvoda, uključujući baterije za skladištenje energije, opremu za vodonik, uređaje za obnovljive izvore energije i naprednu elektroniku.
Ove kompanije su obavezne da sprovode procene rizika svakih tri godine, mapirajući svoje lance snabdevanja i analizirajući ranjivosti na poremećaje u lancu snabdevanja. Ako se identifikuju značajni rizici, moraju ih ublažiti, kao što je diverzifikacija izvora sirovina.
2. Usklađivanje sa drugim EU regulativama:
Obaveze upravljanja rizikom CRMA dodaju se postojećim zahtevima za izveštavanje i procenu rizika prema Direktivi o korporativnoj održivoj pažnji (CS3D) i Direktivi o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), koje se fokusiraju na ljudska prava i ekološke rizike.
Kompanije moraju osigurati da njihovi lanci snabdevanja budu održivi i sigurni, što zahteva sveobuhvatan pristup pažnji.
Put napred
Kompanije koje se bave nabavkom ili preradom kritičnih sirovina moraju se pripremiti za izazovnija vremena koja dolaze. Stabilni lanci snabdevanja iz prošlosti sve su više pod pretnjom od geopolitičkih tenzija i ograničenja resursa. CRMA predstavlja proaktivnu meru EU za stvaranje okruženja koje podržava razvoj novih lanaca snabdevanja i promoviše reciklažu, dok istovremeno nameće nove odgovornosti velikim kompanijama da osiguraju svoje lance snabdevanja sirovinama.
Kao odgovor na ove promene, kompanije moraju navigirati nove prilike i obaveze sa pažnjom i strateškim planiranjem. Međunarodna trgovinska praksa kompanije Baker McKenzie nudi specijalizovane uvide u izveštavanje o lancu snabdevanja, zahteve za procenu rizika i usklađenost sa regulativama, pružajući sveobuhvatno vođenje u prilagođavanju na okvir CRMA.
Izvor: miningwatch.news
