Tokom poslednje dve godine cene bakra stagniraju i iznose oko 8.500 dolara po toni. Međutim, 30. aprila metal je dostigao dvogodišnji maksimum od 10.110 dolara na Londonskoj berzi metala (LME).
Trenutna realnost je u suprotnosti sa porastom cena bakra, pošto globalni rast slabi, što sugeriše da bi cene trebalo da budu pod pritiskom zbog pada tražnje. Pa zašto je ovaj put drugačije? Zašto neki stručnjaci ukazuju na početak novog superciklusa robe, predvođenog bakrom?
Robni superciklus je produženi period rasta cena robe u različitim sektorima, vođen održivim rastom tražnje, ograničenjima ponude i širim ekonomskim faktorima.
Poslednji superciklus robe, koji je uticao na rudu gvožđa, poljoprivredne proizvode i minerale, desio se od ranih 2000-ih do otprilike 2014/2015, vođen brzom industrijalizacijom u ekonomijama u razvoju poput Kine.
Trenutno su investitori zaintersovani za bakar zbog njegove ključne uloge u prelasku sa fosilnih goriva na sisteme obnovljive energije. Joachim Berlebach, izvršni direktor Earth Resource Investments, ističe značaj bakra za elektrifikaciju zbog njegove električne provodljivosti.
Majkl Vidmer, robni strateg u Bank of America, pripisuje rast cena globalnim naporima ka dekarbonizaciji, pošto se bakar koristi u različitim industrijama i služi kao ekonomski indikator.
I Berlebah i Vidmer pripisuju porast cena bakra rastućoj potražnji usled stagniranja ili smanjenja zaliha od poslednjeg superciklusa. Berlebah primećuje nedostatak investicija u nove rudnike, što dovodi do nedovoljne proizvodnje bakra.
Vidmer procenjuje da su godišnja ulaganja od najmanje 127 milijardi dolara potrebna da bi se zadovoljila procenjena potražnja za bakrom do 2050. godine, ali je prošlogodišnja investicija bila samo 104 milijarde dolara. Štaviše, otpor izgradnji novih rudnika zbog zabrinutosti za životnu sredinu utiče na smanjeno snabdevanje.
Berlebah naglašava dugotrajan proces od istraživanja do proizvodnje, pri čemu je novim rudnicima potrebno i do 15 godina da postanu operativni.
Uprkos postojećim nalazištima bakra u Nemačkoj, domaća proizvodnja se smatra neproduktivnom. Zemlja se oslanja na depozite u Južnoj Americi i Kongu.
Vidmer predviđa da će cene bakra dugoročno ostati povišene, možda čak i doživeti produženi superciklus. U globalnoj potrazi za bakrom, Norveška planira da iskopa minerale sa morskog dna pored svoje obale, naglašavajući rastuću potražnju za ovim esencijalnim metalom.
Izvor: miningwatch.news
